Јагодинци воле пчеле
У овом крају дуга је традиција прикупљања слатког нектaра, па стотинак чланова друштва пчелара има између осам и 10.000 кошница
Друштво пчелара „Поморавље” у Јагодини има око 100 чланова који поседују између осам и десет хиљада кошница. На његовом челу тренутно се налази Бобан Мишић, који се с пчелама, како каже, дружи од своје тринаесте године.
„У Поморављу су услови за пчеларство добри, почев од зимовања пчела, па до првих пролећних паша, закључно с багремовом пашом, која је и главна паша. Након ње, кошнице се морају селити у потрази за другим пашама”, рекао је Мишић за наш додатак.
Он подсећа и да Јагодина има богату историју пчеларства.
„Корени организованог пчеларења у тадашњој Краљевини Србији су с првим пчеларским Збором кренули из Јагодине још давне 1897. године. Након тога, 1907. у Јагодини је златну медаљу из краљичине палате из Лондона за изложени мед на великој балканској изложби донео Сретен Аџић, који је у то време био управник мушке учитељске школе. Између два светска рата носилац развоја пчеларства на овим просторима била је пчеларска задруга ’Морава’, а 1970. формирано је Друштво пчелара ’Поморавље’”, наводи наш саговорник.
Он поседује око 120 кошница и селећи је пчелар. Око 25 година води дневник у ком све записује о својим пчелама.
„Брига о пчелама мора да буде стална ако мислите да из тога извучете профит, јер како су наши стари говорили: ’Пчела и виноград хоће слугу, неће господара’”, подсећа.
Будућим пчеларима поручује да не почињу да пчеларе с великим бројем кошница док не стекну потребна знања и искуства, да нађу свог ментора и да се учлане у локално удружење, где могу добити бесплатне савете у поступању с пчелама.
Нажалост, пошто је на тржишту много фалсификованог меда, тешко човек може бити сигуран шта купује.
„Савет за ваше читаоце је да мед купују искључиво од пчелара кога познају. Тиме у 99 одсто случаја могу бити сигурни да су купили прави мед”, каже Мишић.
Питали смо га и да ли се гајењем пчела може помоћи у њиховом очувању као врсте.
„Нажалост, у данашње време пчеле без помоћи пчелара могу да преживе највише до једне године, јер овладају болести, крпељ вароа на првом месту, па после све остало. Ако пчелар не помогне у виду лечења, те пчелиње заједнице су осуђене на пропаст. Веома је битно и помоћи им током зиме, када нема цветова. Пчелари најесен стално прате прогнозе каква ће зима бити како би се што боље припремили на очување кошница. Најбоља помоћ овим вредним инсектима уколико их крајем лета нећемо опљачкати и покупити им сав мед, а заузврат им вратити шећер”, објашњава наш саговорник.
Он посебно поручује: Ако знамо да је наука доказала да сваки трећи залогај хране зависи од опрашивања пчела, онда је њихова улога незамењива.
