Рекламом против здравља

Све је наизглед „природно”, „фит” и „без шећера”, али само у рекламним спотовима. У стварности расте број потрошача, нарочито млађих, који се нездраво хране јер не успевају да одоле вешто смишљеним пропагандним порукама.

Истраживања у Британији су показала да се после гледања реклама повећава унос калорија – па тако деца узраста од седам до 15 година после само пет минута од гледања рекламе унесу у просеку 130 килокалорија више него обично. Годишње адолесценти приме негде око осам хиљада и триста рекламних порука у вези с исхраном, а деца више од четири хиљаде. То је, слажу се стручњаци за маркетинг и нутриционисти, изузетно много. Промовисањем брзе хране лоше се утиче на здравље и доводи до дугорочних последица.

– Деца су посебно рањива категорија јер значајно време проводе онлајн и на друштвеним платформама, где су изложени агресивним рекламама. Психолошки утицај реклама доводи до емотивног преједања и формирања нездравих прехрамбених навика. Зато многе земље уводе регулативе да би ограничили рекламирање оне хране која доводи до гојазности и здравствених тегоба – каже нутрициониста Бранка Мирковић.

Шта мами купце

Према часопису „BMC Public Health”, oсобе које стално гледају рекламе за храну једу 28 oдсто више нездравих грицкалица и празних калорија, посебно ово важи за особе са мање израженим когнитивним способностима. Иако је кулинарски спектар широк, најрекламираније су намирнице које су богате мастима, шећерима и солима, а то су брза храна, разне слане и слатке грицкалице, напици и сокови. Најрањивија група су, како смо већ утврдили, деца и адолесценти.

Магови маркетинга ослањају се на нека уобичајена правила којима маме купце. Њихове поруке су такве да потрошач производ који купи не доживљава само као храну већ га повезује и са срећом, задовољством, дружењем, успехом. Таква порука може се прочитати и као став „ако се тако храним, бићу успешан и срећан”.

– Рекламе су агресивне јер је огромна индустрија прерађене хране и огромни су профити. Пропагандне поруке су емотивне, сугестивне а посебно су усмерене ка адолесцентима и деци, људима са нижим образовањем, запосленима који имају мање времена да самостално припремају храну. Циљају се рањиве групе, промовишу се решења за „модеран” живот. Брзо, јефтино, укусно. Таква исхрана не доноси одмах штету и проблеме, али дугорочно конзумирање доказано је да доноси хроничне и акутне здравствене проблеме – каже наша саговорница.

Визуелно атрактивне поруке подстичу импулсивне куповине тако што стимулишу допамински центар у мозгу за награђивање. „Добром” рекламом постиже се циљ – да потрошачи прихвате нездраву храну као нормалну, више чипса, разних слаткиша и грицкалица постају „добре” навике и и прихватљив образац понашања.

– Глобални брендови кроз континуиране и агресивне рекламне кампање мењају прехрамбене навике па се тако губи локална прехрамбена култура и стварају се глобална храна, укуси и навике – каже Бранка Мирковић и указује да родитељи и одрасли који су са децом и адолесцентима, а то су и школе и вртићи, не осећају опасност и не показују потребу да заштите рањиве генерације кроз едукацију.

Медији су, с друге стране, на различите начине условљени плаћеним рекламама. Родитељи прихватају „нове стилове живота и навика”, чак постоји критика и отпор ако се промовише кување и припрема хране. Више се не инсистира као некада да се једе више поврћа и воћа, па су понекад родитељи и одрасли негативан пример деци.

Друштво треба да организује едукативне играонице за децу, наставу и стимулативна такмичења да се на један пријатан и здрав начин уче и стичу добре навике и знање. Нутриционисти се, нажалост, укључују само када се појави проблем јер не постоји план и стратегија за едукацију. А она није потребна само деци већ и одраслима.

Помоћ јавних личности

Увођење здравих навика је процес и захтева време и стрпљење али и доследност. Све је једноставно само треба почети на време и бити истрајан. Наша саговорница предлаже коришћење истих средстава и за промоцију здравих навика.

– Требало би применити исте принципе, рекламе, користити помоћ јавних личности и инфлуенсера за промоцију здраве исхране, брзе и кратке поруке. Многе земље то негују као традицију и културу, пре свега Јапан, Кина, Норвешка, Шведска... Није немогуће, треба развити друштвену свест и схватити да је то превентива здравља. И није баш била далека прошлост када су деца копирала Попаја и јела спанаћ – подсећа Бранка Мирковић.

Комбинација масти и шећера

Брза храна увек је комбинација нездравих масти, много шећера и простих тј. једноставних угљених хидрата. Богата је индустријски прерађеним мастима, који иницирају упалне и кардиоваскуларне болести, инсулинску резистенцију, посебно као последицу гојазности. Прекомерна количина соли и разних адитива штетно делује на бубреге, крвни притисак и уништава неуротрансмитерску равнотежу. Негативно утиче на мозак, уништава микробиоту црева, утиче на поремећај памћења и расположења. 

Улога инфлуенсера

Људи, посебно деца и млади, везују се са инфлуенсерима и познатима и доживљавају их као блиске особе које им искрено препоручују пожељан животни стил. То је свакако злоупотреба поверења, скривени маркетинг и негативни адвертајзинг. Рекламирање на друштвеним платформама се не доживљава као реклама јер није јасно обележена али се прихвата и примењује порука која се шаље. Храна као што су бургери, слане и слатке грицкалице, пица постаје део дружења и забаве, луксуза или чак награде, истиче Бранка Мирковић.