Најгори начини умирања
Oд зрачења и ватре до уједа змије и тетануса, смрт понекад није само крај, већ врхунац патње
Смрт је универзална и неизбежна појава, али начини на које може доћи често изазивају дубоки страх и нелагоду. Иако смрт сама по себи може да буде тренутна и безболна, постоје сценарији у којима се бол, паника и ужас продужавају.
Најгори начини умирања не мере се само интензитетом физичке патње, већ и дужином трајања, психичком агонијом због свести о надолазећем крају и осећајем безнађа.
Ово су неки од најстрашнијих начина на које неко може изгубити живот – према сведочењима преживелих, форензичким извештајима и медицинској литератури.
Електрични удар
Многи од нас су доживели мале електричне ударе, и они свакако могу бити болни, али умирање од струјног удара је сасвим друга прича. Када довољно јак електрични набој погоди особу, мишићи јој се грче, кости се ломе, кожа отиче, па чак и очне јабучице могу да искоче из дупљи. Читав процес је мучан.
Кажњавање некога смрћу електричном столицом била је варварска пракса. Међутим, исту судбину може да доживи свако ко дође у контакт са проводником високог напона без одговарајућих заштитних мера.
Радијацијска болест
Једна од најстрашнијих ствари код зрачења је то што је невидљиво и, у већим дозама - фатално. Акутни радијацијски синдрома оштећује и ткиво и генетски материјал. То се затим претвара у бројне здравствене проблеме који утичу на имуни систем.
На крају долази до озбиљних компликација као што је колапс циркулаторног система и, на крају, смрт. Ова ужасна судбина је уобичајена за оне који су учествовали у нуклеарним катастрофама, попут несреће у Чернобиљу 1986. године.
Смрт у ватри
Овај начин умирања се сматра једном од најболнијих и најтрауматичнијих. Кожа се одмах згрушава, а живци, уместо да се тренутно угасе, могу преносити бол све док не буду уништени у потпуности.
Удисање врелог дима често доводи до унутрашњих опекотина душника и плућа, што изазива гушење. Страх и паника у оваквим ситуацијама додатно појачавају патњу – јер смрт не долази одмах, већ често тек након минута мучења.
„Смрт од ватре може потрајати минутима, а то је довољно да особа буде свесна сваког тренутка ужаса“, наводи др Стивен Еџли, експерт за опекотине из болнице „Сент Џорџ” у Лондону.
Смрзавање
Смрзавање до смрти није тако мирно као што можда звучи. У ствари, сасвим је супротно. Хипотермија ће учинити да особа неконтролисано дрхти у првим фазама. Након тога ће уследити укоченост мишића и поремећај рада мозга. Како ваше тело покуша да снабде крвљу ваше виталне органе, екстремитети ће постати болни. Смрзавање затим изазива осећај печења.
Дављење
Иако делује мирно на филму, дављење је изузетно болан и психички исцрпљујући начин умирања. Првих 30 до 60 секунди тело се бори за кисеоник, док мозак панично шаље сигнале да нешто није у реду. Особа често гута воду, кашље, доживљава грчеве, а напослетку губи свест. До тренутка кад мозак потпуно откаже, међутим, може проћи неколико мучних минута.
Уместо ваздуха, особа ће удисати воду. То ће довести до грчева гласних жица познатог као ларингоспазам. Али, оно што изазива највише бола је дисање у води. Чак и код оних који преживе, њихова плућа боле још неко време.
„Мождана смрт због недостатка кисеоника наступа тек након неколико минута, али борба за дах и хиперкапнија (накупљање угљен-диоксида) изазивају осећај гушења и панику“, објашњава неуролог др Алан Дардик са Јејл универзитета.
Напад дивље животиње
Код смрти коју проузрокује дивља животиња – медвед, ајкула или лав, на пример – често долази до кидање меса док је особа још жива. Често напад не убија одмах, већ следи дуга борба, врисци, шок и крвави обрачун.
Ујед змије
Смрт услед уједа змије је свакодневна претња у руралним подручјима Африке, Азије и Латинске Америке. За разлику од тренутне смрти изазване ватреним оружјем или експлозивом, смрт после уједа змије је често тиха, али изузетно болна и спора.
У зависности од врсте змије, отров може имати различите механизме деловања – неуротоксине, који паралишу нервни систем; хемотоксине, који разарају крв и изазивају унутрашње крварење и згрушавају крв унутар крвних судова; и цитотоксине, који уништавају ткиво на месту уједа.
Код неуротоксичних уједа, особа остаје свесна, али полако губи контролу над телом. Смрт наступа услед гушења, док мозак, још неко време, остаје свестан да се тело гуши изнутра.
Хемотоксични отрови, с друге стране, посебно код уједа звечарки и неких азијских змија, изазивају масивну коагулацију унутар крвотока. Крв почиње да се згрушава унутар вена и артерија, овај процес исцрпљује све резерве фактора коагулације, па особа убрзо почиње да крвари из сваке телесне шупљине, па чак и из пора на кожи. Органи остају без кисеоника и почињу да отказују. У међувремену, бол је интензивна и често неподношљива.
Посебан облик патње доносе отрови - цитотоксини. Тело на месту уједа почиње да трули, црни ираспада се док је особа још жива. Некротизација се шири, па чак и ако смрт не наступи одмах, последице могу бити страшне – ампутације, трајни инвалидитет и психолошке трауме.
Рак
Од болова у нервима до оштећења костију и нежељених ефеката лечења, умирање од рака може бити веома болно, а рак панкреаса је вероватно најгори када је у питању бол.
Бол изазван раком костију важи за један од најинтензивнијих и најтеже подношљивих у читавој медицини. У поодмаклим фазама, када метастазе захвате кичму или карличне кости, бол се шири дуж нерава, изазивајући неуропатски бол – оштар, жарећи и стално присутан. Пацијенти га описују као електрични удар који никад не престаје, са додатним осећајем ломљења изнутра.
„То је бол који не престаје чак ни у сну. Буди, раздире изнутра, не реагује на лекове и често делује као да долази из свих праваца тела истовремено“, наводи др Меган Лиу, специјалиста за онколошку негу са Клинике Мејо.
Рак панкреаса може да изазове велики бол када притиска живце око тог подручја, у стомаку и леђима. Могу се јавити и блокаде црева, као и рефлектовани бол у меким ткивима у другим деловима тела. Када се панкреас распада отпуштају се незими за варење, који онда сваре организам изнутра.
Декомпресиона болест
Када рониоци зароне у дубоке воде, удишу компримовани ваздух који је много богатији кисеоником и азотом од оног који би удисали на површини. Проблем је што се акумулира азот и ако се рониоци пребрзо врате на површину, азот ће се проширити и формирати мехуриће, који ће заузимати место кисеоника у крви. Декомпресиона болест, позната и као баротраума, може бити веома болна и довести до смрти.
Подводна истраживања су открила да, ако дође до губитка притиска у дубоком океану, тело може имплодирати – буквално се распрснути под притиском. Иако је процес брз, сам тренутак разарања тела и свест о отме, ако траје и делић секунде, може бити језива.
Спора инфекција (гангрена, тетанус, беснило)
Неке од најстрашнијих смрти не долазе из насиља, већ изнутра. Беснило, ако се не лечи на време, доводи до неподношљивих болова, парализе и халуцинација. Тетанус се назива и „зли грч”, јер изазива непрекидне грчеве мишића толико јаке да могу сломити кости. А гангрена трули тело док је особа још жива.
Ментална агонија пре смрти
Најтежи аспект умирања некад није физички, већ психолошки. Знати да се крај ближи, бити сам, немоћан, уплашен – као што то бива код умирања у свемиру без кисика, током пада авиона или смртоносне болести – може учинити и безболну смрт неподношљивом.
