Масивни подводни вулкан код обале САД спреман за ерупцију
Када помислимо на вулкане, пред очима нам се обично створи слика високих планинских врхова, попут Везува или Кракатау. Међутим, већина вулканске активности на Земљи се, заправо, одвија испод површине океана.
Готово 80 процената свих ерупција дешава се на морском дну, где подводни вулкани функционишу као вентили који ослобађају топлоту и растопљено камење из унутрашњости Земље.
Један од њих – подводна планина Axial Seamount, удаљен око 480 километара од обале Орегона у Тихом океану – поново показује знаке скорог буђења.
Овај вулкан широк један километар налази се на дубини од око 1.500 метара испод површине океана. Његове претходне ерупције, које су се догодиле 1998, 2011. и 2015. године, драматично су помериле морско дно – последњи пут чак за готово 2,5 метра, што је преобликовало поља хидротермалних извора.
Иако се не очекује да ће ерупција угрозити људске животе, научници верују да би могла да има значајан утицај на подводни пејзаж и да пружи драгоцене податке за научна истраживања.
Тренутно се око овог вулкана бележи све веће издужење морског дна и пораст сеизмичке активности – што су класични знаци надолазеће ерупције, пише Heartysoul.
„Неки истраживачи претпостављају да величина издуживања може да предвиди када ће вулкан еруптирати, а ако су у праву, онда је то веома узбудљиво за нас”, изјавио је поморски геофизичар Вилијам Вилкок.
„Axial Seamount је већ достигао ниво издужења који је претходио трима прошлим ерупцијама – чак га је и премашио”.
Међутим, број земљотреса још увек није достигао нивое из 2015. године, када је забележено и до 2.000 потреса дневно, неколико месеци пре ерупције.
Сада се бележи око 200 до 300 земљотреса сваког дана, са повременим скоковима на 1.000 због утицаја плиме и осеке. Научници помно прате да ли ће доћи до очекиваног повећања сеизмичке активности.
Ерупција испод океана
На појаву подморских земљотреса значајно утиче и тежина океана: током плиме притисак на земљину кору расте, а током осеке опада, што онда узрокује и пораст броја земљотреса – и потенцијално доприноси ерупцији због додатног стреса на коморе са магмом.
Када дође до ерупције, долази до фасцинантне интеракције између вреле магме и хладне океанске воде. Џепови морске воде заробљени испод лаве брзо се претварају у пару, стварајући мехуриће који се нагло хладе и колабирају уз снажне имплозије које се региструју помоћу подводних микрофона – хидрофона.
