Можемо ли коначно „видети“ нечије снове
У тишини једног лабораторијског простора у Кјоту, док су испитаници спавали под будним оком научника и вештачке интелигенције, одиграо се историјски тренутак — први покушај да се визуелни садржај снова реконструише из мождане активности. Овај пионирски подухват, који спаја функционалну магнетну резонанцу (fMRI) и напредне алгоритме вештачке интелигенције, померио је границе разумевања сна, али и свести као такве.
Научници са Института за истраживање перцепције и неуроинжењеринга Универзитета у Кјоту развили су експериментални систем способан да дешифрује одређене визуелне садржаје из снова на основу мождане активности током РЕМ фазе спавања.
Ова технологија користи податке fMRI, који мере проток крви у различитим деловима мозга, како би идентификовала обрасце који се подударају са сликама које је особа касније описала да је сањала. Када се ти обрасци упореде са огромним дејтасетом визуелних категорија, AI може да реконструише слике које се поклапају са сањаним призорима — са тачношћу до 70 одсто за одређене објекте.
„Одувек нас је фасцинирало питање да ли је могуће објективно завирити у субјективни свет снова”, рекао је вођа истраживачког тима др Јуки Камитани за New Scientist. „Наша студија показује да одређени аспекти снова, посебно визуелни елементи попут животиња или окружења, могу да буду препознати из мозга и претворени у слику”.
Сањање у машини за магнетну резонанцу
У студији су учесници успављивани у MRI скенеру, а њихова мождана активност пажљиво је бележена током РЕМ фазе, познате по интензивном сањању. Након буђења, испитаници су детаљно описивали шта су сањали, а АИ алгоритам је потом повезао ове извештаје са неуралним подацима, користећи претходно трениране моделе на хиљадама визуелних категорија из интернет база као што су ImageNet и COCO. На основу тога, реконструктоване су грубе слике које су често тачно приказивале основне облике, теме или објекте из снова.
Иако је ова технологија још увек далеко од читања снова попут филма, стручњаци верују да отвара врата новој ери у разумевању несвесног.
„Ово је значајан корак ка разумевању како мозак ствара слике без сензорних подражаја, што је основа и за сањање и за имагинацију”, истакла је др Мелани Болинг из Центра за неурокогнитивне науке у Оксфорду, коментаришући истраживање за Гардијан.
Осим што пружа увид у неистражене територије свести, ова технологија би могла да има примену у клиничкој психологији, истраживању траума, па чак и у третману поремећаја сна. На пример, реконструкција садржаја ноћних мора могла би да помогне терапеутима у разумевању несвесних образаца анксиозности или посттрауматског стреса код пацијената који се тешко вербално изражавају.
Поставља се, међутим, и питање етике: хоће ли једног дана снови постати „јавна имовина” коју је могуће надгледати, анализирати, па чак и злоупотребити?
„Сањање је последњи бастион приватности — ако развијемо технологије које га могу нарушити, морамо пажљиво да размотримо границе њихове употребе”, каже др Болинг.
За сада, ова технологија остаје експериментална, али светлост коју баца на механизме сањања чини је револуционарном. Можда нећемо ускоро гледати туђе снове као филмове, али смо корак ближе да разумемо оно што се збива у најинтимнијим дубинама људске психе — док спавамо.
