Земља контраста и вина

Пре десет година сам, у далекој Кини, упознала пар срдачних Грузина који су с толико љубави причали о својој земљи да сам одмах пожелела да је посетим. С обзиром на то да сам врло дуго желела и планирала ово путовање, моја очекивања била су велика и могло се лако догодити да се разочарам. Међутим, то се није догодило, напротив, Грузија је надмашила та очекивања.

Грузини су топли и отворени људи, који се поносе својом земљом и историјом, па ће вам с великим задовољством одговорити на свако питање и увек на крају захвалити што сте дошли у њихову земљу. Млади људи говоре енглески, а старији руски, па је споразумевање лако.

Историјска здања и модерна архитектура

Иначе, туризам је у Грузији у експанзији, имају одличне, бесплатне, „шетачке” туре, као и доступну интернет конекцију од аеродрома и на свим аутобуским и метро станицама, мрежу која се с правом зове „Тбилиси те воли”, „Tbilisi loves you”.

Наше путовање започело је у главном граду, у Тбилисију, чије име потиче од старог грузијског Т'пилиси, што у дословном преводу значи „топло место”. Град је тако назван због бројних сумпорних извора топле воде па је посета чувеним сулфурним купатилима обавезна и исцелитељска. Археолошка истраживања у региону наишла су на доказе да је на територији Тбилисија постојало људско насеље још од четвртог миленијума пре нове ере.

Једна од главних знаменитости и симбол града је Саборни храм Свете Тројице или Самеба, највиши храм у Грузији и трећи по величини православни храм на свету. Позлаћена купола види се из свих делова града, а посебно је импресивна ноћу када је осветљена рефлекторима. Ипак, тек када се приближите, осетите праву величину ове величанствене грађевине.

У Самеби смо присуствовали Васкршњој литургији с полифоничним појањем. Грузијска полифонија је јединствен вокални стил који укључује појање више мелодијских линија унисоно. Слушање добро увежбаног ансамбла је изванредно искуство, а посебно у овој акустичној цркви.

У контрасту са старим историјским кућама, модерна архитектура Тбилисија је, за неке, претерано екстравагантна. Три најупечатљивије грађевине, Зграда јавних служби, позната и као „зграда печурака”, Концертна дворана парка Рике и Мост мира налазе се око парка Рике на левој обали реке Куре.

Зграду јавних служби у Тбилисију пројектовао је Масимилијано Фуксас. Састављена је од седам различитих нивоа који изгледом подсећају на печурке, а у њој се налази Национална банка Грузије, Државни регистар и различите јавне агенције. Одмах преко реке долази се до старог града и Трга меидани, где је смештен Меидан базар. То је идеално место за куповину сувенира, посластица, чаче (ракије) и вина.

Шетајући Руставели авенијом дивили смо се импозантним зградама Државне опере и Државног парламента. Иако се званични парламент тренутно налази у Кутаисију, стара зграда у Тбилисију свакако је вредна посете. Руставели авенија се завршава Тргом слободе на којем је златни споменик Светом Ђорђу, заштитнику Грузије.

Величанствена статуа Мајке Грузије (Картлис Деда) доминира над панорамом Тбилисија. Монолитна алуминијска статуа бди над градом и својим народом. У једној руци држи мач за непријатеље, а у другој пехар вина за добронамерне госте. С брда Сололаки, где се налази Мајка Грузије, пружа се невероватан поглед на све знаменитости града. На Сололаки се налазе тврђава Нарикала и ботаничка башта.

У Грузији је вино и света ствар и озбиљан посао. Производња вина квеври у глиненим амфорама је традиција коју је признао Унеско и саставни је део културе и националног идентитета.

Грузијска кухиња

Постоје стотине ендемских сорти грожђа и дословно на хиљаде врста вина, а нама се ипак посебно свидео легендарни „саперави”.

Грузијска кухиња одражава драматичну историју земље, гледајући је могуће је препознати утицај велесила (углавном Персије и Русије), које су се дуго бориле за превласт у Грузији. Ипак, грузијска кухиња је успела да задржи изворни карактер. Хинкали и различите врста хачапурија (варијације теста с месом и сиром), патлиџани пуњени орасима само су нека од јела која се туристима изузетно допадају.

Последња станица на нашем путовању била је Батуми, живахни град на обали Црног мора. Са својим модерним небодерима, ботаничким вртовима и дугим шеталиштима, Батуми је место где модерна уметност и култура сусрећу природне лепоте. Посебно нас је фасцинирао необични споменик Али и Нино, посвећен трагичној љубави између сиромашног Азербејџанца Алија и грузијске принцезе Нино, које је рат раздвојио (из познатог романа азербејџанског писца Курбана Саида). Статуе прилазе једна другој сваког дана у 19 часова, накратко се споје, буду једно и онда се опет раздвоје. Споменик симболизује вечну љубав.

Абецедни торањ

Абецедни торањ је оригинална грађевина са 33 грузијска слова која симболизују љубав и поштовање Грузина према свом језику. Конструкција је целом висином омотана тракама са 33 грузијска слова која изгледају као ланац ДНК. Вечерња шетња уз обалу, с погледом на осветљени град, била је савршен завршетак путовања.

У стенама уклесани град

Древни пећински Уплисцихе, у стенама исклесан град, једно је од најстаријих насеља на Кавказу. Град датира још из бронзаног доба и пружа увид у начин живота људи који су некада овде живели. Импресионирала нас је вештина којом су створили ову невероватну камену мрежу зграда и тунела. Сам град састојао се од 700 кућа спојених тунелима. Осим кућа, у граду су постојале апотека, пекара, винарија, црква, амфитеатар, па чак и затвор. Улазница укључује и дегустацију вина у древној винарији.

Храм чува Хитон Господњи

Посета древној престоници Грузије Мцхети, познатој по својим верским знаменитостима, за нас је имала посебно значење. Посетили смо и манастир Жвари, с којег се пружа импресиван поглед на ушће река Арагви и Кура, где је Света Нина, грузијска просветитељка, подигла дрвени крст и покрстила грузијски народ.

Светитељка је излечила краљицу Нану, која је у знак захвалности подигла храм Светицховели, познат и као место у којем се чува Хитон Господњи (део одежде Исуса Христа) због кога је света Нина дошла из Јерусалима у Грузију да би га пронашла. Спознаја да се испод земље налази Хитон Господњи, иако нисмо могли да га видимо, испунила је наша срца и душу на посебан начин. Мцхета је место где се осећа духовни мир и дубока повезаност с прошлошћу.

Луткарско позориште

Иако скромне величине, луткарско позориште Габриадзе је међу најистакнутијим светским културним институцијама. У позоришту се током целе године играју луткарске представе за одрасле на грузијском језику, али се на екрану изнад позорнице приказује превод на енглески језик. Уз само позориште налази се и Сат-кула изграђена од рушевина спасених из старог Тбилисија.