Сиромашна деца старе брже од имућних вршњака

Деца из сиромашнијих средина старе брже него њихови имућни вршњаци, показала је нова студија Империјал колеџа у Лондону, која је анализирала податке 1.160 деце узраста између шест и 11 година из целе Европе.

Деца су била подељена у групе са високим, средњим и ниским нивоом богатства, а узорци крви су коришћени за мерење просечне дужине теломера деце у белим крвним зрнцима, док је хормон стреса кортизол мерен из урина.

Теломере су структуре које се налазе унутар хромозома и играју важну улогу у старењу ћелија и интегритету ДНК, а њихова деградација је повезана са старењем, а такође постају краће како људи старе, преноси Гардијан.

Студија је открила да деца из групе са високим нивоом богатства имају теломере у просеку пет одсто дуже у поређењу са децом из сиромашније групе.

Утврђено је да девојчице имају дуже теломере од дечака, у просеку за 5,6 одсо, док су деца са већим индексом телесне масе (БМИ) имала краће теломере за 0,18 одсто за сваки процент повећања масне масе.

Деца из група средњег и великог богарства имала су ниво кортизола између 15,2 одсто и 22,8 одсто нижи од деце из мање имућне групе.

Научници су напоменули да студија има одређена ограничења јер анализирана деца нису из породица које живе у сиромаштву, додавши да студију не треба тумачити као везу између богатства и „квалитета” гена, већ као индиректан утицај животне средине на познати маркер старења и дугорочног здравља.

„Наши налази показују јасну везу између породичног богатства и познатог маркера старења ћелија, са потенцијално доживотним обрасцима који се обликују у првој деценији дететовог живота”, рекао је истраживач Оливер Робинсон.

Он је рекао да то значи да економска ситуација може да стави децу у биолошки неповољан положај у поређењу са онима који имају бољи почетак у животу.

Тиме што не решавамо овај проблем, постављамо децу на доживотну путању где је већа вероватноћа да ће имати мање здрав и краћи живот, упозорио је истраживач