Горштакиња под звездама
Марија Радојковић је планинарски водич, маркирант пешачких стаза и путева и лидерка која промовише планинарење као стил живота и не крије да јој је хајлендер променио живот
Хајлендер је енглеска реч коју докторка технологије Марија Радојковић (42) од пре четири године врло често изговара. Она јој доноси срећу, опуштање, радост, али искусила је и напор, умор, суровост. Хајлендер је посебна врста планинарења која је релативно нова, настала је на Велебиту 2017. године, дакле у комшилуку, а онда се проширила регионом, Балканом и отишла даље у свет на десетине локација. Сама реч се преводи као горштак, брђанин.
Маријин први сусрет с овим начином планинарења догодио се 2021. године на Старој планини. Препешачила је више од сто километара за четири дана с ранцем на леђима тешким око 25 килограма.
Киша, магла, ветар и – задовољство
– Четири дана и три ноћи под звездама. Киша је падала два дана, магла, ветар и гомила тренутака и помисли да ли одустати и да ли је могуће стићи на циљ. У најкраћем схватила сам колико је човек важан себи и другима. Доживела сам људску доброту и емпатију, хумор, подршку у најлепшем издању. Истовремено, невреме, суровост природе, тренуци у којима се сведеш на егзистенцијалне потребе. Препустиш се и осетиш колику јачину имаш да можеш много више од онога што у почетку верујеш – описује своје искуство наша саговорница.
Ова Крагујевчанка родом завршила је студије на Технолошком факултету у Новом Саду, а докторирала на смеру Фармацеутско инжењерство. Била је члан истраживачких тимова у Порту, Факултета за хемију и хемијску технологију у Љубљани, Прехрамбено-технолошког факултета у Осијеку, као и Факултета за агроиндустрију на Тајланду. Данас ради и као рецензент у два национална тела за акредитацију и осигурање квалитета у високом образовању.
–Стара планина је божанствена, многима још непозната. За четири године, колико код нас овај концепт постоји, прошло је више од 800 учесника, многи су се вратили на Стару планину, а многи су испробали исти концепт у другим земљама. Трудим се да покажем странцима планину, планинарење у Србији, али и нашу гостопримљивост. Јединствени смо колико и природа коју имамо – каже Марија Радојковић.
Њени први горски кораци започели су још у раном детињству у једном селу у близини Бањске на Косову и Метохији, а ка овом хобију усмерио ју је отац. Касније је освојила највише врхове у земљи, региону, а један од последњих подухвата је и успон на Килиманџаро.
Мобилни само за фотографије
Она подсећа да се на планину у ранцу носи све што је потребно за живот без обзира на то да ли је период боравка један или пет дана, 20 или 100 километара. У том кретању важно је и сналажење у природи и познавање оријентације, као и постављање кампа, припрема хране.
–Стазе су направљене да поведу учеснике по најлепшим пределима планине и локалитета на којем се налазе. Догађај се одржава по свим временским условима. У том концепту препуштени сте сами себи, а опет сте и безбедни и заштићени на месту на којем се нађете. За многе је изазов да то доживе, да изађу из уобичајених образаца живота, да пређу од тачке А до тачке Б, уз осмех, уживање и људе које први пут виде – каже Марија.
Додаје да неко долази да би показао да може, неко да би уживао, померио се од урбане средине, упознао нове локалитете.
– Наше догађаје доживљавамо и као детоксикацију од модерног живота. У таквим околностима постоје само планинари и њихова потреба за храном, водом, спавањем, дружењем на месту где се налазе. Мобилни телефон у овом случају служи као фото-апарат – објашњава наша саговорница.
Ход по ивици
На Старој планини планинари ће се окупити од 2. до 6. јула. Постоје три формата стаза, које се називају по сазвежђима, а потребно их је прећи за пет дана (103 километра), а краћи од 60 километара за три дана и најкраћи од 20 километара за два дана. Слоган догађаја је „Ход по ивици”, као асоцијација да се хода по крову Србије или, како би планинари рекли, с десном ногом у Бугарској, а левом у Србији. Учествоваће и рекреативци и спортисти.
