Богатство за птицу
Много људи плаћа велике своте новца да путује широм света и посматра орлове, соколове и друге летачице. После Кикинде, Царске баре и Засавице, ускоро ће се на нашој орнитолошкој мапи наћи и Шабац и Богатић
Недавно је одржана још једна манифестација посвећена посматрању и изучавању птица „Ноћ славуја”, а у плану су овог пролећа и нови слични сусрети.
Птице су одувек биле интересантне писцима, сликарима, композиторима, али наравно и обичном свету. Управо тај обичан свет захваљујући развијеном туризму данас има прилику да ужива у њиховом посматрању и фотографисању, а потом и постављању слика птица које су видели на друштвене мреже. Тигрови и лавови су многима недоступне егзотичне животиње, ни до вукова и медведа, срна и лисица није лако доћи, али зато су птице ту око нас, на грани, па није тешко задовољити унутрашњи „зов дивљине”, само их треба уочити и усликати.
После Кикинде, Царске баре, Засавице и других места, и Шабац и Богатић ускоро ће такође постати, према најавама из Друштва за заштиту и посматрање птица Србије, део туристичке понуде и наћи ће се на орнитолошким мапама.
Птичарење прија многима
– То је грана туризма која је у свету изузетно популарна и доноси милијарде долара. У Канади птичарење је истиснуло баштованство, које је доскоро било најпопуларнији хоби. У Великој Британији, Краљевско друштво за посматрање птица има више чланова него све политичке партије заједно. Много људи плаћа велике своте новца да одлази широм света и посматра птице, а свако од њих мора да нађе преноћиште, нешто поједе, купи домаће производе. Зато морамо да рестаурирамо станишта која су све више на мети индустријског развоја, како би подстакли развој домаћег туризма – каже Јелена Гудураш, координаторка Друштва за проучавање и посматрање птица Србије.
Посматрање птица није само интересантно или егзотично, већ је и здраво. Људи могу да уживају у овом хобију, а такође ова необична навика може учинити да се осећају пријатније. Овај хоби утиче позитивно на душу и пружа мир, зато не чуди што је снажан развој доживело у време пандемије вируса корона, када су људи били затворени и ужелели се природе. Птичарење је добро за концентрацију, смирење, изоштравање чула, вид и слух, јер птицу је тешко уочити, треба знати и станишта, а на основу цвркута, односно оглашавања препознати врсту, наглашава наша саговорница.
Туристи који долазе у потрагу за птицама чине то током целе године, а њихови захтеви укључују објекте за смештај, породичне мотеле, сеоска домаћинства, аутентичну храну и пиће и локалне водиче. Долазак страних туриста на локалитете на којима углавном нема развијеног туризма код локалног становништва јача свест о предностима које их окружују.
Примећено је и да људи праве своје листе врста које су видели и снимили, постоје и фејсбук групе љубитеља, а једна од њих је „Која је ово птица”, која има неколико десетина хиљада пратилаца.
– Посматрање птица као хоби постоји од почетка 20. века, у претходних 30 година орнитолошке организације одвеле су у природу један и по милион посматрача птица на више од 50.000 излета, док се на Балкану посматрањем птица бави неколико хиљада људи – каже Јелена Гудураш.
Она подсећа да се у Србији у оквиру европског викенда посвећеног птицама организује близу тридесетак излета на којима се окупи до хиљаду људи. Такви излети се организују почетком октобра, јер тада милиони птица организовано напуштају станишта и селе се ка Средоземљу и Африци.
Ретке врсте чак и на Ушћу
Излети се код нас најчешће организују у Засавици, Златибору, Русанди, као и ван заштићених подручја као што су Футошки парк у Новом Саду, Земунски кеј у Београду, код Облачинског језера у Нишу, у пиротском крају, у Бечеју и на другим местима.
– На београдско Ушће и Кошутњак долазе ретке врсте птица, па су и то одредишта за фотографисање. Туристичке организације приређују излете за пензионере, али и млађе људе с децом. Код нас тек долазе генерације које ће да пробуде свест о екологији и значају очувања природних станишта. Птице су најбољи показатељ здравља једне средине, јер оно што трује и угрожава њих, угрожава и људе – каже за „Магазин” Јелена Гудураш.
Орао крсташ занимљив странцима
Милиони посматрача птица широм света представљају моћни организован покрет еко-туриста који у бројним земљама у развоју подстичу развој локалних заједница и заштиту природе и птица. Они су и наша шанса за промоцију природе, кроз организоване туре посматрања птица у заштићеним деловима природе.
За посматраче птица из иностранства најинтересантније птице код нас су: патка њорка, орао крсташ, велика дропља, мали вранац, црна рода, ражањ, кашичар, белоглави суп, степски соко, ждрал, беловрата мухарица и источна шарена мухарица.
Војвођански резервати најбогатији
У Србији постоје бројна богата станишта у којима живи и гнезди се много врста птица, од којих су неке заштићене и у Србији и у свету. Међу њима, војвођански резервати природе спадају у најбоље проучене и познате јавности. У покрајини од краја 19. века до данас забележено је укупно 312 врста птица, што представља чак 42 одсто свих врста нађених у Европи. Поред тога, данас се у Војводини гнезди 196 врста птица или 82 процента орнитофауне Србије.
Данас се међу најугроженије војвођанске птице убрајају орао крсташ, сива ветрушка, степски соко, велика дропља и модроврана за чији се опстанак води свакодневна битка.
Кикиндски „Совембар”
Кикинда је светска престоница сове ушаре или утине. Ова птица се склања у градска зеленила и ту тражи станиште да презими јер је развој пољопривреде довео до сече шума. Јако су корисне јер се хране глодарима који наносе велике штете пољопривредним газдинствима.
Сваке јесени у Кикинди се одржава „Совембар”, фестивал посвећен овим птицама. На манифестацију долазе страни туристи из целог света, али тих дана чланови Друштва за заштиту и проучавање птица с ученицима средњих и основних школа пребројавају птице. Више од 200 јединки пребројано је само у ужем центру града. Заинтересованост за утине толико је велика да се туристичке туре унапред распродају.