У Београду публика пева све наше песме

„Волио сам те”, „Буди свој”, „Амерички филм”, песме су које ће бенд „Зостер” изводити на концерту 6. јуна у Луци Београд. И све песме са још увек актуелног петог студијског албума „Најгори” поделиће са београдском публиком, по најавама организатора – продуцентске куће „Лонг Плеј”.

Састав из Мостара, познат по споју реге ритмова и друштвено ангажованих текстова, после нешто више од осам месеци вратиће се пред београдску публику. Био је то повод за успутни мини-иинтервју за „Магазин”са фронтменом групе Мариом Кнезовићем који се својим  гласом и каризмом истиче последњих година на регионалној сцени.

Која је формула садашњег сталног присуства мостарске групе на концертној сцени?

„Неочекивано смо задовољни реакцијом публике и колега из струке на албум ‘Најгори’. Публика на концертима пева све песме с тог албума и она је најбољи показатељ зашто смо присутни. Публика то боље зна.

Наступали сте у нашем главном граду више пута. Који концерт посебно памтите?

У сећању ми је највише концерт из Дома омладине 2014. године. То је био наш други наступ на сцени у Београду и било је фантастично. Публика је на наше опште изненађење знала и певала већ тад буквално све песме. Били смо баш поносни.

Како бисте описали своје путовање кроз музичку сцену са „Зостером”  већ дуги низ година?
То путовање још увек траје и неодвојиви је део мог живота. Одговор на ово питање ћу можда моћи дати за 20-так година. За сад немам приговора. Четврт века звучи пуно за један људски живот, али на то гледам као тек на прву четвртину од 100 годишњице!

Поред музике, активни сте и у глуми, појављујете се повремено и на филмској сцени. Како балансирате и која Вам је улога дража, а која глумачка најдража?

Две улоге моје личности се међусобно допуњавају. Музика је важна за глуму, а и глума за музику. Тако је и мом животу, једно је незамисливо без другог. Кад се заморим од једног од та ава живота, наступа као главни онај други, тако да се лепо допуњују. У глуми, најдражи ми је лик Сенчија из серије „Котлина” Дениса Тановића.

Кад не бисте били певач у бенду, коју бисте улогу у њему имали?

Ако не бих могао да будем певач фронтмен, био бих пре пратећи вокал него ишта друго. Важно је да не морам да носим инструменте.

Кад бисте морали да изаберете песму „Зостера” коју бисте увек свирали, која би она била?

Питање је тешко, али ако би било за „бити ил’ не бити” изабрао бих  „Волио сам те”. Онако како би, по мом мишљењу и публика, а ми с њом делимо своје постојање, жеље и песме.

Шта нас очекује на наступу групе у Луци Београд?
Публику очекује „Зостер” и „Зостер” подједнако очекује публику. Сваки наш концерт доноси нешто ново, што се не може тек тако дефинисати. То је нека магија која се догађа у синергији с публиком, тако да ако се питате шта – дођите и сами схватите.

Уз коју сте музику расли, да ли је она обликовала талас ком припадате? Вама најдражи концерт?

Први бенд који сам почео да слушам и преко ког сам се заразио музиком је састав „Ганс енд роузис”. Касније сам почео да слушам ауторе са великим животним опусом као што су Леонард Коен, Арсен Дедић, Кејв и други. Утицаја свих њих на мене сигурно има, али се они стапају с онима које у музику бенда уносе остали чланови. Најдражи концерт је последњи незаборавни концерт Арсена Дедића у Мостару.

Какви су планови за будућност?

Ми смо већ у студију у ком припремамо први сингл са новог албума. Ствар је техничке природе када ћемо га објавити, али буквално се ради о данима. Остатак албума смо спремили већ , ускоро идемо у реализацију и надам се да ћете следеће године у ово време сви моћи да слушате цео нови албум „Зостера”.