Јагоде добре за дијабетичаре

Према ботаничкој класификацији јагодe (Fragaria sp. припадаjу породици ружа (Rosaceae), важној и великој фамилији дрвенастих и зељастих биљака. Њени припадници су украсне биљке као ружа, воће: јабука, крушка, дуња, шљива, вишња, трешња, бресква, кајсија, бадем, малина, купина и јагода. У народној медицини најчешће се користе шумске јагоде, јер по квалитету, броју витамина и храњивих материја знатно премашују оне гајене. Користи се плод, лишће и корен. Плод се бере у мају и јуну, лишће у мају, јуну, јулу и августу, а корен у септембру.

Ово многима омиљено воће представљa непресушан извор благотворних нутријената. У њима има фолата, биљних фенола, антиоксиданаса и витамина Це. Имају доста минералних материја: калијума, калцијума, гвожђа и фосфора.

Сви ови састојци чине плод јагоде извором заштитних материја, које омогућавају нормалан и правилан развој деце, чувају здравље. Зато и није чудно што је, иако јој нису знали састав, у народној медицини од давнина коришћена за снижавање крвног притиска, смањење холестерола, али и високог шећера у крви, реуматске и бубрежне болести, за појачано мокрење.

Јагоде обезбеђују прехрамбена влакна услед чега благотворно делују на пробавни систем, регулишу ниво холестерола у крви и смањују ризик од срчаних обољења. Захваљујући уделу витамина Це и антиоксиданаса, потискују слободне радикале у организму и смањују могућност појаве многих обољења, али и успоравају процесе старења.

Према неким истраживањима, количина антиоксиданаса у јагодама двоструко је већа него у поморанџама и грожђу, и чак седам пута већа него у бананама и јабукама. Кад једемо јагоде, подстичемо и производњу колагена у организму, због чега је кожа блиставија, а хрскавице, нокти и коса јачају. Избељују зубе и тен.

У шумским јагодама има више гвожђа него у домаћим, па се посебно препоручују малокрвним особама.

Ризом с корењем и лишће шумске јагоде помаже код пролива. Од лишћа се праве чајеви изузетне лековитости. Свеж плод с млеком, вином или лимуновим соком помаже бубрежним болесницима, лечи од жутице, јача срце.

Сочни плодови су изузетно хранљиви, богати пектинима, танинима, органским киселинама, флавонидима, витаминима Е, Бе комплекса и посебно витамином Це. Једна порција од осам крупнијих јагода садржи 140 одсто дневне потребе за витамином Це. Од шећера преовлађују глукоза и левулоза, док је сахароза врло мало заступљена, па их могу јести и дијабетичари.

СОК ОД ЈАГОДА

Потребни састојци:

5 кг јагода

2-3 л воде

3 кг шећера

5 лимунова

Јагоде изгњечити, додати сок од лимунова и воду па оставити да стоји 24 сата. Сутрадан пропасирати кроз већу цедиљку или пропустити кроз соковник. На литар добијеног сока додати 0,5 килограма шећера. Сок кратко прокувати, скидајући пену која се накупи и сипати у топле флаше. Флаше добро затворити и умотати у ћебе. Тако умотане флаше траба да одстоје један дан док се добро не охлади сок.

Рецепт приредила Госпава Несторовић, Београд – Миријево