Дана 28. јуна 2009. године, један од најславнијих умова савременог доба, професор Стивен Хокинг, сео је за сто са послужењем, украшен балонима и боцом шампањца, и чекао. Место радње: Универзитет у Кембриџу. Повод: ексклузивна забава, али не за обичне госте. Хокинг је организовао журку намењену искључиво „путницима кроз време”. А оно што је уследило – или боље речено, оно што није уследило – можда је било најзанимљивије од свега.

У соби је било тихо, јер – нико није дошао.

И то је била суштина експеримента.

Оно што ову забаву чини бриљантном није само њена ексцентричност, већ начин на који је Хокинг покушао да тестира једну од најдубљих мистерија модерне физике – могућност путовања кроз време. Наиме, позив на забаву објављен је након што је она већ одржана. Тиме је елиминисана могућност да обични људи сазнају за њу на време. Једино они који би у будућности овладали вештином путовања уназад – и видели позив ретроактивно – могли су да се појаве.

Нико се није појавио.

„Дуго сам седео тамо, али нико није дошао”, рекао је касније Хокинг, и додао са карактеристичним британским хумором: „Имам експерименталне доказе да путовање кроз време није могуће”.

Али, испод тог осмеха крила се озбиљна хипотеза: претпоставка о заштити хронологије. По Хокингу, природа можда поседује уграђене механизме који спречавају временске парадоксе – као што је чувени „парадокс деде”, где би неко могао да путује у прошлост и спречи сопствено рођење.

У таквом универзуму, физика сама штити редослед догађаја.

Његов експеримент био је више од научног трика. Био је то покушај да се апстрактне математичке једначине спусте на земљу – у обичну учионицу, са балонима и шампањцем. Хокинг није доказао да време не може да се прекорачи – али је показао како научник може да размишља не само дубоко, већ и креативно.

@mulligan.tv
What did we learn drom Stephen hawkings time travel party
♬ Interstellar on Piano - Andy Morris

Филозофска провокација или физички експеримент

Наравно, могуће су и другачије интерпретације. Можда путници нису желели да се открију. Можда је технологија путовања кроз време једноставно још увек предалеко. Можда се кроз време може путовати само од тренутка када се први пут направи машина за то. А можда су из будућности видели како је завршио свет – па нису желели да се враћају.

Фасцинација путовањем кроз време остаје. Хокингова журка је истовремено филозофска провокација, физички експеримент и врхунац научне радозналости. Показала је како одсуство доказа, када је пажљиво конструисано, може да буде веома моћан доказ.