Кошнице на крововима Менхетна
Ендрју Коте, пчелар из Њујорка, професор енглеског и шпанског језика и мајстор борилачких вештина, гајење пчела подигао је, буквално, на виши ниво.
Познат као пионир урбаног пчеларства, Ендрју је рођен у четвртој генерацији пчелара из Конектиката и наставио је породичну традицију - у Њујорку и у родном Конектикату (од тога, шездесет кошница су на крововима небодера у Бронксу, Бруклину, Квинсу, на Менхетну, Лонг Ајленду) брине о 200 кошница са више од 75.000 пчела.
Његове пчеле се налазе на разноврсним местима, укључујући кровове познатих зграда, хотела Валдорф Асорија и Хилтон, верске објекте, школе, заједничке баште, северни травњак седишта Уједињених нација, Музеј модерне уметности (МоМА), па чак и гробља.
„Тешко ми је да речима опишем шта осећам док радим са пчелама, јер ми се тада чини да сам повезан са природом, једноставно медитирам док се бринем о њима”, каже Ендрју, Њујорчанин у својим четрдесетим, који се пчеларством бави већ једанаест година.
Пчеле без граница
Иако је брига о кошницама целодневан посао, Котеова страст и професија се разликују. Он повремено предаје енглески језик и књижевност студентима колеџа да би „одгајио њихово мишљење”, а пчеларством се бави да би остварио приход и побољшао опрашивање у запуштеним градским четвртима.
„Специјализовао сам се за медоносне пчеле. Драго ми је што могу уз помоћ њих да помогнем да се баште, паркови и леје на крововима града опрашују и уживам у ономе”, каже Ендрју, који је оснивач фирме „Andrew’s Honey” и председник Удружења пчелара Њујорка.
Пре десет година основао је и непрофитну организацију „Пчеле без граница” - добротворну организацију која пружа средства и образовање пчеларима у неразвијеним земљама, углавном на Фиџију, Хаитију, у Уганди и Кенији, како би се помоћу пчела смањило сиромаштво.
Главна предност оваквог узгоја пчелињих заједница јесте смањена употреба пестицида, који су један од главних непријатеља пчела и претња њиховом опстанку.
„Термин ‘урбано пчеларство’ настао је крајем осамдесетих година прошлог века, када су заљубљеници у ова дивна створења који живе у великим градовима, у својим двориштима или на равним крововима зграда, формирали мини пчелињаке са неколико кошница. Последњих година, глобални хотелски ланци и друге институције придружиле су се тренду урбаног пчеларства, доносећи гостима сопствени мед директно на своје столове. С обзиром на документовано смањење броја пчела у одређеним географским подручјима, посебно у Северној Америци и Европи, ово је охрабрујућа вест за човечанство”, истиче Коте.
Од легализације пчеларства у Њујорку 2010. године, број урбаних кошница је експлодирао. Само у 2020. години, процењено је да је у граду било око 600 регистрованих кошница. Овај тренд је додатно убрзан током пандемије, када су многи становници тражили нове хобије повезане с природом, пише Flow Hive US.
Пчеле у служби града
Зелени кровови су више од естетике, сматрају из компаније RXR Realty, која је једна од оних које су интегрисале пчеларство у своје зграде, попут Starrett-Lehigh зграде у Челсију, где се на крову налази урбана фарма са девет кошница и око 450.000 пчела. Ове кошнице не само да доприносе биодиверзитету, већ служе и као едукативни алати за станаре и посетиоце.
Урбане пчеле играју кључну улогу у опрашивању биљака у градским вртовима и парковима, доприносећи здрављу урбаног екосистема. Занимљиво је да пчеле у градовима често имају приступ разноврснијим биљкама него оне у руралним подручјима, што резултира јединственим укусом меда.
Иако урбано пчеларство има многе предности, стручњаци упозоравају на потенцијалне проблеме. Прекомерни број кошница може да доведе до конкуренције између домаћих и дивљих пчела за ограничене ресурсе, што може негативно да утиче на локалне популације дивљих опрашивача, пише WIRED.
