Сваки пети руководилац је психопата
Шта се крије иза харизме корпоративних лидера
Звучи као сценарио из трилера, али долази из стварног света бизниса: према истраживањима, сваки пети високи руководилац показује особине које се клинички везују за психопатију. И то не у затвору – већ у салама за састанке.
У ери када се успех мери бројевима, а лидери славе због њихове одлучности и самопоуздања, ретко ко се запита шта се крије испод углађеног наступа и чврстог стиска руке.
Истраживање форензичких психолога Нејтана Брукса и Катарине Фрицон са аустралијског универзитета Бонд, у сарадњи са Сајмоном Крумом са Универзитета Сан Дијего, открило је шокантну статистику: чак 21 одсто извршних директора у области управљања ланцима снабдевања има особине које се повезују с психопатијом.
„Овакви проценти су готово идентични онима које налазимо у затворској популацији”, изјавио је Брукс за аустралијску телевизију АБЦ, истичући да савремени модели запошљавања и напредовања често не разликују праву харизму од токсичног шарма.
У поређењу са општом популацијом, где се процењује да психопатске црте поседује свега 1–4 процента људи, присуство оваквих особина међу лидерима у бизнису указује на озбиљан етички и организациони изазов.
„Типично, психопате стварају много хаоса и генерално имају тенденцију да супротстављају људе једне против других”, каже Брукс. „За психопате је корпоративни успех игра и не смета им ако крше морал. Ради се о томе да дођу тамо где желе у компанији и да имају доминацију над другима.”
Недостатак емпатије, манипулативност, површност и склоност лагању
Амерички психолог Скот Лилиенфелд, са универзитета Емори у Атланти, потврђује ову тезу, наглашавајући да су психопате често „заступљене у занимањима као што су политика, бизнис и спортови високог ризика”.
Њихове особине попут хладнокрвног шарма, смелости и самоуверености – могу брзо да их лансирају на врх, али то не значи да доносе стабилност и здраву радну културу у колектив.
Студија је представљена 2016. године на годишњој конференцији Психолошког друштва Аустралије, а обухватила је узорак од 261 руководиоца. Међу њиховим најизраженијим особинама нашли су се недостатак емпатије, манипулативност, површност и склоност лагању – обрасци понашања који се иначе везују за криминално окружење, а не за корпоративне канцеларије.
Ово истраживање отвара питање које многи још избегавају: да ли би компаније, поред стручних вештина, требало да процењују и психолошке профиле кандидата за лидерске позиције? Да ли смо спремни да признамо да психопате нису само негативци из филмова, већ и људи који често седе у управним одборима, пита се аустралијски лист.
У времену у којем се све више говори о менталном здрављу и етици у пословању, јасно је да успех не би смео да буде оправдање за деструктивно понашање. Иза беспрекорне биографије понекад стоји личност која не осећа грижу савести и која успева у свету бизниса управо због тога.
Како препознати психопату у оделу
Иако се психопатске особине не могу дијагностиковати без стручне процене, следећи обрасци понашања могу да буду сигнал да нешто није као што изгледа:
Површан шарм – Особа делује изузетно пријатно и уверљиво, али све делује „превише глатко”
Недостатак емпатије – Шеф не показује саосећање према колегама, игнорише туђе емоције и потребе
Манипулативност – Вешто користи друге за своје циљеве, често кроз ласкање или прикривене претње
Лажна харизма – Самоувереност и одлучност прикривају хладнокрвност и емоционалну празнину
Одсуство гриже савести – Не осећа кривицу за штету коју проузрокује тиму или појединцима
Сконост ка преузимању ризика – Импулсивне одлуке без осећаја одговорности за последице
Експлоатација сарадника – Гази преко других како би напредовао, не поштује хијерархију ни тимски фер-плеј
