Научници са Националног универзитета у Сеулу направили су значајан искорак ка развоју флексибилних и адаптивних робота, представивши иновацију под називом Particle-armored liquid roBot (PB).

Овај јединствени течни робот комбинује течност са чврстим честицама, што му омогућава да мења облик, обухвата објекте или се чак споји са другим структурама без губитка своје функционалности или структуралне стабилности.

Комбиновањем флексибилности и контроле PB робот представља значајан помак у начину на који перципирамо машине и њихову примену у стварном свету. За разлику од традиционалних робота, који су често ограничени крутим оквирима и механичким зглобовима, PB показује сличности са ћелијама живих организама. Може да се деформише, клизи кроз уске просторе, као и да се реконфигурише у различите облике, што га чини идеалним за задатке у сложеним и динамичним окружењима, пише New Scientist.

Истраживачки тим, предвођен Кореанцем Хјобин Џоном, истиче да је ова технологија важан корак ка развоју робота који се понашају више као биолошке ћелије, него као класичне машине.

PB користи композитни материјал који се састоји од течног језгра обложеног ситним честицама. Те честице функционишу као оклоп, дајући структури механичку отпорност, док унутрашња течност омогућава флексибилност и кретање.

Примене у биомедицини: од борбе против рака до паметне испоруке лекова

Једна од кључних особина овог робота јесте способност „гутања” других објеката, односно њиховог привременог инкорпорирања у своје тело. Истраживачи већ разматрају његову примену у циљаном уништавању ћелија тумора, као и у прецизној испоруци лекова до одређених ћелија или ткива.

Захваљујући својој јединственој структури и способности прилагођавања, течни робот има огроман потенцијал. PB би могао да се користи у дијагностици, анализирању промена у ткиву или чак у сакупљању узорака из тела пацијента без инвазивних процедура.

Дугорочно гледано, овакви роботи би могли да имају кључну улогу у развоју тзв. „меке роботике”, где се технологија не базира на челику и пластици, већ на инспирацији из природних система – попут ћелија, слузи или микроорганизама.

Како истраживања напредују, свет се све више приближава времену када ће течни роботи постати део свакодневне клиничке праксе, индустријских процеса и истраживачких мисија – доносећи револуцију у технологији која се досад чинила као научна фантастика.