Поља нарциса чекају госте
На Дивчибарама, оази чистог ваздуха, мира и тишине, решени су вишегодишњи проблеми – снабдевање довољним количинама воде за пиће, струје, заустављена дивља градња
У најлепшем крају планине Маљен, на надморској висини од близу хиљаду метара, сместиле су се Дивчибаре, оаза чистог ваздуха, мира и тишине, деценијама већ познате као „ђачка планина”, а последњих деценија место за одмор свих генерација. Долазе овде током целе године излетници и гости из Београда, Новог Сада, Ваљева.
Привлаче их уз лепоту природе и повољна клима зими и лети захваљујући струјању ваздушних маса из правца Јадранског мора, Карпата и Панонске низије. Уз ту погодност дочекују их од раног пролећа до касно у јесен разнобојно пољско цвеће, од јеремичка, јаглике, каћуна (салепа), орхидеја до лековитог биља, као што је линцура. Посебну лепоту Дивчибарама дају поља белог нарциса која својом лепотом и мирисом дочекују госте. Овај дивчибарски нарцис је најлепша врста, позната као песнички нарцис.
Договор мудрих Ваљеваца
Све до почетка двадесетог века Дивчибаре су због своје бујне траве служиле за сенокосе и гајење рогате стоке, посебно говеда и овнова које су турски трговци извозили у Мађарску, Босну, Далмацију... То је потрајало и касније, када је кнез Милош Обреновић купио Дивчибаре од Османлијa. Бројне бачије које су преплавиле планину служиле су за смештај стоке и чобана за време непогода. Потрајало је то све до почетка 20. века.
Група умних и предузимљивих Ваљеваца, које је предводио Немања Савић, учитељ, а сви добри познаваоци Дивчибара, одлучили су да оснују здравствено друштво које је добило име по овој лепоти. Убрзо затим, уместо бачија почеле су да ничу брвнаре које су градили имућнији Ваљевци, Београђани, Панчевци и други.
Тек након Другог светског рата овде су предузећа, међу којима су ваљевски „Крушик”, земунски „Змај” и београдски ИМТ, Пошта Србије, градске општине из Београда, Панчева, Зрењанина почели да граде своја одмаралишта. Замах развоју Дивчибара посебно је дала изградња савременог хотела „Дивчибаре” с више од 200 лежаја које је 1971. године изградило београдско извозно-увозно предузеће „Балканија”, увозник аутомобила „шкода” и камиона „татра”. На челу овог предузећа био је познати привредник Драган Гођевац, рођен у селу Зарубе код Ваљева. Он је желео да Дивчибаре тако постану туристички центар Србије. Нажалост, изостало је решавање основних комуналних проблема јер за то, наводно, у буџетској каси општине Ваљево није било довољно средстава. Пре би се могло рећи да није било разумевања за ову привредну грану.
Тек последњу деценију Дивчибаре добијају прави замах у свом развоју. Томе је допринела изградња хотела „Црни врх”, с четири звездице, који је подигао наш прослављени кошаркашки репрезентативац Милош Теодосић, родом из Ваљева. Хотел са 111 соба поседује све што је потребно за одмор и забаву (затворени базен, спа центар, спортске терене...). Уз њега је никло још неколико хотела и на стотине апартмана за одмор. Решени су, пре свега, уз помоћ државе Србије и града Ваљева, вишегодишњи комунални проблеми без којих се не може замислити развој савременог туризма.
У разговору за „Магазин” Владимир Благојевић, помоћник градоначелника Ваљева, каже:
– Урађено је много, пре свега, пут од Крчмара до Дивчибара у дужини од 12 километара, затим нова трафостаница, бушотине и резервоари за воду, савремени паркинзи, пијаца, улична расвета. Постављено је 13 подземних контејнера за одлагање отпада који се специјалним возилима одлаже на депонију. Овог пролећа почиње изградња канализационе мреже у дужини од 12 километара. Тако ће Дивчибаре бити прво планинско одмаралиште у Србији које је решило овај проблем. До сада је само у ове радове инвестирано 30 милиона евра. Успели смо да изменом урбанистичког плана спречимо дивљу градњу, а не дозвољава се ни изградња „куће на кућу” како је то урађено на многим планинским одмаралиштима – наглашава Благојевић. Он додаје да је под заштиту стављен и познати биодиверзитет – тресетно поље које заузима површину од неколико хектара.

Места за 10.000 гостију
Захваљујући свему што је до сада урађено и што се ради, Дивчибаре, по речима надлежних из Туристичке организације Ваљево, могу да прихвате и до десет хиљада гостију у једној смени. Само лане забележено је више од 200.000 ноћења. Ако је судити по интересовању, ове године се очекује знатно више, јер су готово сви викенди резервисани. Цене изнајмљивања апартмана крећу се од 60 евра па навише, а за хотелски смештај потребно је издвојити од 10.000 до 61.000 динара за двокреветну собу, зависно од категорије.
Уређене су пешачке и бициклистичке стазе, прилази видиковцима, посебно Црном врху, одакле се види пола Србије и део Црне Горе. Најмлађе очекује провод на спортским теренима и музичким фестивалима. У функцији је и тубинг стаза, а госте очекују и манифестације попут „Дана гљива”, берба лековитог биља, а ове године обновиће се, највероватније у јуну, позната манифестација „Мис бели нарцис” која је трајала од 1961. године до 2009. године, а потом је неочекивано угашена. Током ове јесени одржаће се Европско првенство у стреличарству.
Права је штета што дивчибарску лепоту руже некадашња одмаралишта која тренутно нису у функцији и препуштена су зубу времена. Порушено је и одмаралиште „Крушика” које је компанија „Вујић” из Ваљева купила да би на том простору изградила савремени конгресни центар, али све се, за сада, завршило на лепим жељама.
Захваљујући изграђеним новим саобраћајницама, овамо се може стићи лако из свих праваца. С Дивчибара, где је недавно изграђена црква посвећена Светом Пантелејмону, заштитнику болесних, лако се може стићи и до познатих манастира у околини Ваљева.
И Дивчибаре имају своју вилу
У крајевима подно Маљена, Повлена и других планина живи легенда да Дивчибаре имају своју вилу познату под именом Равијојла. Њој се приписују натприродне моћи као што је за време Великог потопа својим дахом успела да спасе Нојеву барку и усмери је у правцу ваљевских планина. Такође, њој се приписује моћ да управља ветровима у овим планинама, да буди природу, помаже у лечењу. Предање каже да живи у шуми Вилин гај, поред водопада Скакало, недалеко од Цркве Светог Николе у Крчмару. Њој је тешко прићи, ако би се неко и усудио да приђе, пао би у матицу оближње реке која би га однела. Легенда каже да је Равијојла помогла цару Душану да у овим крајевима изгради утврђење у борби против Европљана, а да је после Косовског боја Равијојла успела да заведе Андријаша, брата Краљевића Марка, коме је наводно дала снагу непобедивог јунака.