Верујем у предност музичке терапије

Када је пре много година упознала редитеља Пабла Лараина и рекла му колико га поштује као филмског редитеља, холивудска глумица Анџелина Џоли није ни слутила да ће јој се након толико времена обратити са понудом да у његовом најновијем филму „Марија” глуми чувену оперску диву Марију Калас.

- Веома озбиљно је схватио процес аудиције, што ценим. Он заиста жели да се увери да је уметник спреман за улогу и да разуме посао. Такође, велики сам обожавалац дела сценаристе Стивена Најта. Много је храбрости у изборима које су обојица направили у свом приповедању, што много говори о томе колико су способни - рекла је Џолијева.

- Ово није била само прилика да испричам причу о Марији Калас, жени која ми је занимљива и до које ми је стало, већ прилику да сарађујем са редитељем који ће глумца повести на незаборавно путовање. Свиђа ми се што је био строг према мени! Он је режисер из снова и желела бих да радим са њим изнова и изнова – наводи.

Музика је била живот Марије Калас

Лараин је од Џолијеве  очекивао да пева, па је припрему схватила веома озбиљно. Ишла је на часове пола године, учила је и италијански, како би разумела оперу…

- Када почнеш да глумиш, увек те неко пита: „Знаш ли да јашеш коње? Можеш ли да говориш овај језик?” и као млади глумац кажеш „да” свему. Онда одеш кући и помислиш: „Ох, морам да научим!” Када је Пабло рекао: „Знаш ли да певаш?”, мислила сам: „Наравно, мало”. Али, како ми је рекао: „Мораш да научиш да певаш оперу да бих могао ти кажем када смо близу...“, било је много више од тога да разумем Марију Калас и да будем у стању да играм лик. Музика је била њен живот, као и ен однос према њеном гласу и њеном телу, способност да пева, присуство на сцени и комуникација са публиком - објашњава глумица коју је публика заволела деведесетих као Лару Крофт.

На питање какво је било искуство да научи да пева на тај начин, одговара да је то била терапија за коју није знала да јој је потребна.

- Изазов није био техничке природе, већ емоционално искуство пронаћи свој глас, бити у свом телу, изразити се. Морате дати сваки део себе. Када оперски певачи изразе бол, то није мала, то је највећа дубина. Захтева све што имате, ваше цело тело и да будете што отворенији и гласнији.

Величина и осећај опере

Холивудска дива сада доживљава оперу потпуно другачије, ужива у њој и пушта да је обузме.

- Има нешто у опери што раније нисам разумела. Мислим да је понекад видимо као елитистичку ствар која је одвојена од нас. Можда морате да прођете кроз одређене ствари у животу које имају толику дубину бола или љубави, па да разумете и величину и осећај опере – објашњава ова глумица истичући да је ово искуство да је ово искуство за њу и као уметника и као људско биће било драгоцено јер се није бавила музиком толико у животу.

- Као и многи родитељи, често слушам оно што други желе. Себи никада нисам дала музику и пустила сам је да измакне из мог живота. Заљубила сам се у то да будем поново уведена у музику на тако комплетан начин, да будем окружена музичарима, да будем на снимању са другим пијанистима, певачима, целим оркестром. Осећала сам само захвалност што сам се поново пробудила и заиста верујем у предност музичке терапије ових дана.

Када је стајала на неким од култних локација, како каже, осећала се као најсрећнији уметник на свету. Једно је имати сцене у којима уметник изражава емоције и бол, а друго бити окружен музичарима који свирају бол.

Марија је мој партнер у овом филму

Уз помоћ технологије, Џолијев глас је комбинован са Маријиним.

- Добра вест о игрању ове улоге је да нико не очекује да певате Марију Калас јер нико на свету не може њу да интерпретира, зар не? Нико у њено време није могао да јој парира и био би злочин не имати њен глас у овом филму, јер је на много начина присутна. Она ми је била партнер и одрадиле смо га заједно. Била ми је велика част.

Инстинкт за преживљавање брилијантне глумице

Никада раније није тумачила извођача. И што је више разумевала Маријине изборе приликом тумачења ликова попут Ане Болен, постајала је већа обожаватељка оперске диве, коју сада назива брилијантном глумицом.

Како каже, јако је срећна што је имала прилику да је покаже као људско биће. Посебно је почела да је поштује када је сазнала колика је била Маријина диоптрија и да је без наочара била скоро потпуно слепа, а није смела да их носи на сцени, јер је то било неприхватљиво.

- Када то схватите, видите колики је био њен инстинкт за преживљавање. Није само да је хтела да буде оваква дива, морала је да преживи и да ради дупло више. Марију је у певање као младу гурнула мајка, а када је могла да пружи све што је имала и да буде најбоља, пренела је људима нешто што је било исцељујуће. Али како је старила и правила изборе у свом животу, та иста публика ју је казнила што више није могла да ради уместо њих. Трпела је огроман притисак. И мислим да је била веома осетљива особа - истакла је Џолијева.

Оштре критике мушкараца

На питање да ли је ово још један пример да успешне жене трпе оштрије критике од мушкараца.

- Радила је веома напорно свој посао. Схватила је да ако стане испред људи, мора бити што ближе савршенству. Дала је све што је имала борећи се кроз различите ситуације у животу. Није било лако имати мајку која вас прозива и говори да нисте довољно добри. Не могу то да замислим, јер ми је љубазност моје мајке веома помогла да будем добра у животу.

На крају, Џолијева дефинише да филм „Марија” говори о односу чувене оперске диве према сопственом гласу и болу и њеној дубокој љубави. А њена права љубав била је њена музика.