Овај дрвени чамац је посебан, музеју га поклонио српски математичар
Овај модел није само материјални артефакт, већ и сведочанство о животу и раду на Дунаву, о вештинама које су аласи развијали кроз векове и о улози рибарства у изградњи подунавског идентитета у оквиру народне културе. Чамац, као и други елементи из рибарства, подсетник је на вековне путеве комуникације између различитих културних кругова на Балкану, од османског Турског до аустријског и аусто-угарског утицаја.
У оквиру Етнографског музеја у Београду, чува се драгоцени предмет који представља не само значајан културни артефакт, већ и везу између историје, науке и народне традиције. У питању је верна копија дунавског рибарског чамца, коју је музеју поклонио академик Михајло Петровић Алас, један од најзначајнијих српских научника и истраживача, али и дубоко везан за традицију и културу риболова на Дунаву.
Мика Алас, познат као математичар, универзитетски професор и виолиниста, али и као страствени алас, имао је велики допринос у истраживању и заштити риболова у Србији. Његов рад није обухватао само теоријске аспекте, већ и практичне, јер је активно учествовао у изради и развоју алата за риболов, као и у заштити наших рибљих ресурса на међународном плану, прича Стојановић музејски саветник Етнографског музеја.
„Његова свест о важности народне културе привређивања била је јасно изражена и кроз овај поклон Етнографском музеју – модел чамца израђеног од храстовог дрвета, верну копију дунавског рибарског пловила”, истиче др Марко Стојановић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.
Према његовим речима, чамац је својим детаљним израђеним обликом, прави пример традиционалног пловила које су аласи користили у свом свакодневном животу. Он објашањава да је индентично оригиналима под чамца раван, а крајеви су сужени и уздигнути, бокови су искошени и равни, спојени са подом помоћу 14 ребара. Са бочних страна налазе се три испуста за весла, а чамац је обојен црном бојом, што га чини не само практичним, већ и естетски привлачним предметом.
Овај модел није само материјални артефакт, већ и сведочанство о животу и раду на Дунаву, о вештинама које су аласи развијали кроз векове и о улози рибарства у изградњи подунавског идентитета у оквиру народне културе. Чамац, као и други елементи из рибарства, подсетник је на вековне путеве комуникације између различитих културних кругова на Балкану, од османског Турског до аустријског и аусто-угарског утицаја.
„Поклон Мике Аласа није само лична донација музеју, већ и важан допринос очувању културног наслеђа. Он је био свестан важности чувања ових вредних сведочанстава, посебно у временима када су ратни потреси и разарања угрожавали постојање многих музејских фондова. У том контексту, модел дунавског чамца представља значајно културно сведеочанство, али и подсећа на све што је било потребно да се идентитет народне културе, као и свеукупна традиција српског народа одржи и пренесе будућим генерацијама путем Етнографске музејске делатности“, нагалсио је Стојановић.
Овај поклон, сада део музејске збирке Лова и риболова, носи дубоко симболичко значење. Он нам не говори само о једном чамцу, већ и о важности очувања нашег идентитета, о раду, вештинама и животним вредностима које су обликовале народну културу привређивања. Модел дунавског чамца, као један од вишезначно вредних предмета у Етнографском музеју, има своје место у историји српске културе и науке, као знак трајне везе између прошлости и будућности, истакао је Марко Стојановић, музејски саветник који је поред осталих из истраживачког поља народне културе привређивања кустос збирке Лова и риболова у Етнографском музеју.
