ЛИЧНОСТ У ЖИЖИ: СТЕФАН ЗДРАВКОВИЋ

Принц од Врање „у машини”

Из нашег сусрета у Клубу РТС-а (Фото: М. Никић)

У наступу на „Песми Евровизије” мислим да је за нас најбитније какву слику шаљемо у Европу, каже тридесетдвогодишњи Стефан Здравковић Принц, представник Србије на предстојећем мајском музичком такмичењу у Базелу.

У разговору за „Магазин” певач и текстописац, досад познатији као Принц од Врање, открива да се таквом девизом води у припремама за велики наступ.

Слуша савете Жељка Јоксимовића

Сматра, како каже, да иде „с добром подлогом” – с обзиром на започету турнеју на којој представља нову верзију песме „Мила”, док уједно стиче искуства на сцени, али и има сјајну сарадњу са Жељком Јоксимовићем уз чију помоћ је та верзија настала.

„Жељкови савети на основу његовог наступа и високог пласмана на ’Евровизији’ су ми драгоцени, јер је важно да знам како да се тамо понашам. Дао ми је додатни ветар у леђа, јер о таквој сарадњи донедавно нисам могао ни да сањам. За мене је, захваљујући томе, најбитнији тај моменат самог фокуса на наступ и да упркос свим обавезама и дешавањима који предстоје останем доследан идеји, да будем веран тиму и елиминишем све што може да ме омете”, истиче.

За почетак, открива нам, труди се да се добро сваког дана наспава. „Како бих имао довољно батерија и енергије за дан који ми следи, јер откако устанем буквално сам 'у машини' у густом распореду проба, снимања, усавршавања ЛЕД екрана и визуала који ћемо приказати на самом наступу... Такође, у контакту сам већ са свим представницима земаља који учествују, имамо групу на „Инстаграму”, а остварио сам већ и неколико пријатељстава. Играћемо и „сони плејстејшн”, како ствари стоје, биће то за мене једна лепа година.”

Већ је задовољан турнејом по Хрватској и гостовањем са „Фрајлама”, а радује се одласку у Амстердам, Лондон и Мадрид. Каже да је готово без дана предаха, чак и прославе, кренуо с припремама за велику евровизијску сцену. „Мислим да сам некако сваког дана на месту на којем представник Србије треба да буде – да заиста може да размишља само у наступу и певању”, каже смирено и достојанствено.

Питали смо, на то, да ли ће остати тако смирен или помало добија трему како се приближава за њега велики дан, да ли лично избор њега за представника на највећем европском такмичењу доживљава као одскочну даску или као животну улогу. Стефан за „Магазин” одговара:

„И као животну ролу и испуњење сна и као велику одговорност. Доживљавам све то кроз један позитиван аспект, мислим да је то награда за све што смо урадили као тим у којем сам и као појединци. Од 2009. године бавим се музиком и ниједног трена, током успона и падова, нисам помислио да не останем доследан тој својој великој љубави.”

Како признаје, овакав успех не може никада да се очекује: „Још на почетку када се пријавите на фестивал за песму с којом наша земља иде на велику сцену, има више корака које морате да пређете. Прво, не знате да ли ћете проћи кроз све те 'филтере' да уопште учествујете, па онда кроз све остале етапе. То је чар тог фестивала, што се до краја не зна шта ће да се деси. Имам велику срећу да ме је живот већ спремао на ситуације у којима човек мора да под притиском који сцена носи покаже најбоље од себе. Мислим да сам се кроз такве ситуације спремио довољно да не будем у страху и паници. А трема, наравно, уз одговорност мора да постоји.”

Успех под притиском

Како додаје, он сматра да је управо тип личности која воли такве изазове, пошто сматра да се велики успеси постижу само под несвакидашњим притиском. При чему, каже, сви велики пројекти са собом носе одговорност.

Почео је као певач у средњошколском бенду „Шеста жица” који су основали у Шестој београдској гимназији. У музичку школу ишао је свега два дана, у родном Врању, док није схватио да неће добити клавир да свира. Свира бубањ и бас, а клавир му је остао велика тиха љубав и чежња. Уместо музичког образовања, завршио је Одсек за скандинавске језике и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Пре пет година добио је главну улогу у рок опери „Исус Христ суперстар” чију поставку је организовао КЦ Студентски град. Написао је песму „Лепо моје Врање” коју изводи Ђорђе Поповић. Био је и државни првак у каратеу. Спортски је наставио: прошли пут је на „Песми за Евровизију” освојио друго место.