Тајна Драгана Галева

Спонтаност, гестикуларност, неочекивани ритмови и слободно струјање боје у ликовним делима снажне експресије – први је утисак у сусрету са стваралаштвом  македонског и европског уметника Драгана Галева, рекла је кустос галерије „Сингидунум” Маја Шкаљац Станошевић на отварању изложбе запажених експресивних радова  македонског уметника.

–  Сложени, индивидуални опус овог аутора, можемо да посматрамо дуално, двојако. У већини радова његов уметнички израз носи у себи универзални карактер, општу причу која се заснива на принципу визуелних асоцијација, без директног интерпретирања реалности. Та структурална новина је заправо ауторово тражење идентитета кроз слике којима доминирају основни ликовни елементи јаких контраста, пастеларних наноса и експресивних покрета. У еруптивним, снажним композицијама слободне формалне грађе, фактор боја је битна пластичка чињеница, јер нам баш изражајан и смео колорит открива свет сложених, често кружних целина, колоплета линија и мрља. Сваким новим делом, Драган Галев оживљава на вишем емотивном нивоу количину страсти, коју улива у материју у мноштву светова сопствене перцепције, додаје Шкаљац Станошевић.

Историчарка уметности Маја Живановић каже: „У појединим радовима другачије сагледавамо апстракцију. У тим етапама она је сам живот, односно спона између Драгановог оптимизма и енергије природе његове родне Македоније. Полет сећања и утисака, али и ведрих и драматичних ситуација у природи, пренесени су у слојевите слике живог ткива и комплементарних ритмова уметникове реминисценције. Природа се преображава динамиком која је и даље примарна, а дејства сучељених колористичких површина и резултата цурења боје дају ефекат непосредности и свежине”.

Како нам је за „Магазин” Драган Галев рекао, његово стваралаштво највише припада акционом сликарству, „јер је само платно акциона плоха на којој уметник делује брзим покретима и интензивним бојама, стварајући метафоре људске и уметничке слободе, а  што изазива различите асоцијације код посматрача”. Како нам је открио, од почетка спонтано ствара, а академију ликовних уметности није завршио, односно ни уписао јер „није имао везу”. Било му је, објашњава, самим тим много теже, јер је морао сам да учи. Ипак, био је упоран и изложбе је, осим у Македонији имао и у градовима Европе, почев од Базела у ком живи. Ово је прва изложба у Београду, који воли као град добрих људи. Можда ће се једног дана вратити у живописну, родну Македонију, која му је донела ове инспирације. „Галев је аутентични сликарски наратор савременог доба, који јединственим целинама апстрактног експресионизма транспонује просторе унутрашње имагинације. Открива архетипско, у сталном дијалогу са собом и светом, уважавајући поуке и искуства језика апстракције. Његова уметност је еквивалентна емоцијама које носи и плени искреношћу, духовним оптимизмом и распламсаном палетом боја”, оцењују инострани критичари.