Анксиозност настаје у детињству
Анксиозност је један од најчешћих психичких поремећаја у савременом друштву. Иако многи људи можда не повезују своја анксиозна стања са искуствима из најранијих година живота, према психотерапеутима, дисфункционалне породичне динамике у детињству кључни фактор су у развоју овог поремећаја. Многа деца одрастају у окружењу које није нужно насилно или екстремно, али које ипак на њих оставља дубоке емоционалне трагове.
„Ако су у процесу одрастања била стално упоређивана са браћом и сестрама, занемарена или су се осећала несхваћено, ова деца могу да развију обрасце који их касније прате кроз живот, укључујући и анксиозност. Ови обрасци често остављају емоционалне трагове који не нестају, чак ни када особа постане зрела одрасла особа”, каже психотерапеуткиња Маја Ушиоко (Mayya Ushioko) на порталу Lifestyle.
Симптоми анксиозног стања
Симптоми анксиозности могу се манифестовати на различите начине, како физички, тако и емоционално, и сваки појединац их може доживети на свој специфичан начин. На физичком нивоу, анксиозност често изазива убрзан рад срца, што може бити праћено осећајем као да срце куца брже или снажније него обично. Уз то, многи људи са анксиозношћу имају појачано знојење, нарочито на длановима, стопалима или челу, што је природна реакција тела на стрес.
Други физички симптоми укључују напетост у мишићима, која може да доведе до трзања или невољног дрхтања, као и осећај кратког даха или недостатка ваздуха.
Поред ових телесних реакција, многи људи са анксиозношћу осећају нелагодност у стомаку, попут болова, напуњености или чак мучнине, а ни сметње у варењу нису реткост. Главобоље и вртоглавица су, такође, чести, а замагљен вид и осећај несигурности у простору могу додатно да погоршају стање особе која се бори са анксиозношћу.
Емоционално, анксиозност се често манифестује кроз стање прекомерне бриге о стварима које могу поћи по злу, иако су оне у стварности врло ретко реалне. Особе које пате од анксиозности имају стални осећај страха, чак и у ситуацијама које не оправдавају такву реакцију. Панични напади, изненадни и интензивни напади страха, могу се јавити без упозорења, остављајући особу са осећајем губитка контроле. Ови напади обично прате физичке симптоме - убрзано дисање, знојење и вртоглавицу, што може додатно да повећа страх и нелагодност.
Трауме из детињства
Ушиоко анализира неколико кључних фактора који могу да буду корен анксиозности у одраслом добу. Успешно препознавање и разумевање тих фактора може да помогне људима да препознају извор својих проблема и започну процес излечења кроз психотерапију.
Упоређивање са браћом и сестрама
Деца која су непрестано упоређивана с браћом и сестрама често развијају осећај несигурности и ниског самопоуздања. Кроз то упоређивање, дете стиче утисак да није довољно добро, што касније води ка осећању нездраве конкуренције и стреса.
Табу теме у породици
Када се у породици не допуштају разговори о одређеним темама, као што су сексуалност, проблеми зависности или конфликти између родитеља, деца остају збуњена и несигурна. Недостатак отвореног разговора може да доведе до тога да дете развије несвесне страхове који касније могу да прерасту у анксиозност.
Игнорисање емоција детета
У многим случајевима, деца нису у могућности да у потпуности изразе своје емоције или да буду схваћена озбиљно. Ако су родитељи или старатељи игнорисали или умањивали значај осећања детета, то може да доведе до унутрашњег конфликта, када дете не зна како да процесуира своја осећања, што касније може да изазове анксиозност.
Етикетирање детета као „проблематичног”
Када дете од малена носи етикету „проблематично”, без да се истраже дубљи разлози иза таквог понашања, то може да има дугорочне емоционалне последице. Дете које је стављено у такав оквир вероватно ће развити ниску самосвест и осећај неспособности да се носи са животним изазовима, што онда може да доведе до анксиозности.
@dons.health.and.wellness Anxiety Relief wirh natural remedies #holistichealth #nutritiontips #herbalremedies #healthandwellness ♬ original sound - Dons Health and wellness
