Да замрси планове и умеша прсте...
Оно по чему ће се, дефинитивно, памтити овогодишњи избор за нашег представника у Базелу јесу, у последњој деценији, никада веће оспоравање јавног сервиса, друштвени и политички активизам...
Сваке године, отприлике у ово време, када нам на кошутњачку сцену стигну претенденти за евровизијски подијум, узбурка се јавност као брод на олујном мору. Пошто око свега волимо да се делимо и свађамо, а сада још више, понесени револуционарним таласом, избор за српског представника велике Евровизије идеалан је повод да опет покажемо зубе. Као да немамо озбиљнијих, животних проблема. Али, изгледа, да је управо овогодишњи избор слика и прилика оног чему ових дана сведочимо...
Они искрени обожаваоци ове манифестације, углавном тинејџери, који већ месецима прате своје фаворите на друштвеним мрежама, супротстављају се оним традиционалистима, средње и старије доби који још певуше „Рок ми, бејби” југословенског бенда „Рива” када нам је некадашња велика земља донела Европу у наше тада велико двориште. Времена се мењају, мења се и Европа, мењамо се и ми, мењају се и млади, све је већи јаз између генерација, а самим тим и оно што се тражи на великој безвизној сцени, отворених граница...
Евровизија, а самим тим и некадашња Беовизија, данас позната као ПЗЕ, одавно није музичка смотра лепих запамтљивих мелодија које остају у албумима наших плејлиста, нити је слика и прилика земаља и њених специфичности из којих долазе, већ више визуелни спектакл у којем се сви утркују који ће перформанс бити откаченији, зачуднији... А све у трци за доминацију на друштвеним мрежама. Јер, тамо је моћ, тамо су паре... Тамо влада прави мали рат... Тамо се освајају сва ратишта и исказују све неправде...
Највише је оних који оспоравају овогодишњег славодобитника Принца који, руку на срце, није био ничији фаворит. Иако талентован, са лепом појавношћу, он очигледно није оно што евровизијска публика воли, али, показало се, ни жири. Ових дана пише се петиција да другопласиране дрег краљице „Харем грлс”, које многи називају и травестити, представљају Србију на највећем европском музичком догађају. По многима, оне су идеалне представнице за оно што се данас очекује од новог лица Европе. Оне или они имају атрактиван наступ, певљиву песму попут мантре или ритуалног плеса, али оно што је сигурно, шокирају, поготово ону конзервативнију Србију.
Свакако ће бити забавно пратити овај прави мали рат на друштвеним мрежама који баца сенку на оно што се догађало у живом преносу овогодишњег избора за песму Евровизије. И прошле године смо имали два табора – оне који су били за традиционалну Бресквицу, у коју је уложена велика медијска кампања, и оне који су свим срцем навијали за Теја Дору, која се такође ослонила на нашу славну прошлост, али у нешто модернијем, „европском” стилу. И тада су падале тешке речи, баш као и данас. И ако мислимо да се ове године нешто ново дешава, грдно се варате. Надамо се да и ове године није било, како се све више пише, куповине гласова, намештања... Па зар и у музици?
И све ће то доћи и проћи, као мање-више сваке године... Али, оно по чему ће се, дефинитивно, памтити овогодишњи избор за нашег представника у Базелу јесу, у последњој деценији, никада веће оспоравање јавног сервиса, друштвени и политички активизам... па се тако студио у Кошутњаку претворио у улицу, баш ону која се ових дана дешава у главном граду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, у малим местима диљем нам наше лепе Србије. На сцени и у популарном грин руму смењивали су се беџеви, пароле, крваве шаке, пумпање балона... због чега је члан Управног одбора РТС уложио жалбу Европској радиодифузној организацији. Проговорили су отворено и учесници, чланови жирија и несуђени водитељи „Беосонга”. Незадовољство и све оно што се дешава на улицама, пренело се и на сцену... За многе изјаве, занемели смо, али су и сами водитељи, који су ове године били лишени еуфорије, помпе... понављали једне те исте реченице, док је онај из грин рума покушавао да ублажи непријатну ситуацију, не баш увек духовитим репликама...
У складу са актуелним дешавањима, етикетама које прште и олако се деле, као да смо изгубили сваки осећај пристојности, и као да се језик са друштвених мрежа преселио у јавни говор, завршио се још један избор...
Неизвесност је нешто у чему живимо ових дана... Што би рекле овогодишње незваничне победнице Песме за Евровизију – „... да замрси планове... и умеша прсте... док се други крсте...”
У ПЕТАК 14. МАРТА, У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", У "ТВ РЕВИЈИ", ПРИСЕТИМО СЕ ЦРТАНОГ ФИЛМА "БАНАНАМЕН"
