Будућност се креира на Истоку
Будућност се више не дизајнира у Силиконској долини. Тренутно се највећа технолошка револуција на свету одиграва у Кини. Ова земља намерава да у 2025. постане технолошка суперсила и то није само сан, преноси Традеон.тв.
То више није Кина коју верујете да познајете. Замислите роботизоване градове и футуристичке зграде, које као да су се појавиле директно из научнофантастичних филмова.
Кина већ доминира глобалним извозом, али је њихова технолошка игра оно од чега „падају вилице”, преноси Еволвита.
Земља која је некада заостајала за Западом у многим аспектима технологије, економије и друштвеног развоја, данас важи за технолошког гиганта, земљу иновација и изузетног економског раста.
Од индустријализације до свемирских истраживања, Кина је прошла пут од стагнације до доминације, а у неким секторима сада предњачи испред Америке и Европе.
Некада се мислило да ће Кина заувек заостајати за Западом. Међутим, ова велика земља је данас сила која не само да држи корак, већ је у многим областима преузела лидерску позицију. Од напредних железница до квантних компјутера, Кина обликује будућност света брже него што је ико могао да замисли.
Made in China
До краја 20. века, западне земље су имале развијену производњу, док је кинеска индустрија била заснована на застарелим совјетским моделима из 1950-их. Њихови производи били су познати по ниском квалитету, а економија је зависила од пољопривреде.
Данас, Кина не само да је постала „светска фабрика“, већ доминира у многим гранама индустрије, укључујући електронику, машинску производњу и вештачку интелигенцију. Виц каже да су три најчитаније речи на свету: „Made in China”.
Некада су кинеске компаније углавном копирале западне технологије и производиле јефтине реплике познатих брендова, док је силицијумска долина била је неприкосновени лидер у развоју информационих технологија. Данас су, међутим, компаније као Хуавеи, Тенсент и Алибаба, постале светски предводници у областима вештачке интелигенције, интернет мрежа и квантних рачунара.
Недавно је кинески стартап DeepSeek изазвао потрес на AI тржишту, развијајући модел који може да парира америчким гигантима попут OpenAI, али уз знатно ниже трошкове и мању потрошњу рачунске снаге, пише Гардијан.
До почетка 2000-их, Кина је углавном увозила аутомобиле или их склапала по западним лиценцама. Данас је ситуација потпуно другачија – Кина је постала највећи произвођач електричних возила на свету, а њени брендови, попут BYD-а, сада конкуришу Тесли.
Глобалним финансијама некада су доминирале западне банке и берзе. Шангајска берза данас је једна од најмоћнијих на свету, а дигитална плаћања попут Alipay-а и WeChat Pay-а далеко су испред западних алтернатива у погледу иновација и ефикасности.
Квалитет живота
Наука и истраживање су некада били готово искључиво домен западних универзитета и института. Већина врхунских научних радова долазила је из САД и Европе, док су кинески истраживачи често морали да студирају и раде у иностранству.
Данашња Кина улаже милијарде долара у истраживања из области медицине, биотехнологије, квантне физике и свемирских технологија, а њени универзитети заузимају висока места на глобалним ранг-листама.
Мада подаци са Википедије можда изгледају као промотивни текст, и квалитет живота у Кини се драстично променио у последњих неколико деценија. Многи се још увек сећају униформисаних Кинеза и Кинескиња под Мао Це Тунгом, обучених у иста тегет одела.
Осамдесетих година прошлог века, већина кинеског становништва живела је у руралним подручјима, са ниским приходима и слабим приступом здравственој заштити. Кина је успела да изведе стотине милиона људи из сиромаштва, изградила модерне паметне градове и постала лидер у „одрживој урбанизацији”.
Кина је далеко испред остатка света када су у питању паметни градови. Шенжен и Хангжу су примери како технологија може да преобрази урбане центре – саобраћај контролишу алгоритми вештачке интелигенције, дронови достављају пакете, а паметна расвета и зграде користе напредне сензоре за оптимизацију потрошње енергије.
На дну океана и у космосу
Кина има напредни подводни рачунарски центар у Лингшуију, у провинцији Хаинан, преноси mindwired.ai.
Ова капсула за податке дуга 18 метара, чува више од 400 сервера високих перформанси на дну океана и повезује се са клијентским терминалима преко обалске станице. Са рачунарском снагом која је једнака 30.000 врхунских рачунара за игрице, може да обради 7.000 AI разговора у секунди. Систем користи морску воду за хлађење, повећање енергетске ефикасности и очување ресурса.
Осим тога, Кина планира изградњу дубокоморског истраживачког објекта у Јужном кинеском мору, који би требало да буде оперативан до 2030. Ова истраживачка станица биће усидрена 2.000 метара испод површине и омогућиће месец дана боравка за шесторо научника.
Осим што осваја океанско дно, Кина се винула и у космос. Кинески свемирски програм је некада био далеко иза НАСА и Европске свемирске агенције. До пре само двадесетак година, ова земља је тек развијала основне ракетне системе, док су државе Западна већ слале бројне мисије у дубоки свемир. Данас, Кина има своју свемирску станицу Тиангонг, шаље сонде на Месец и Марс и развија амбициозне планове за свемирско рударење.
Направила је и суперсонични авион који може да обиђе планету за 7 сати, батерију на нуклеарни погон која може да држи дрон у ваздуху 50 година без потребе за допуном, хуманоидне роботе, први нуклеарни реактор на торијум уместо уранијума или плутонијума, шпијунски камеру која разазнаје милиметарске детаље на даљини од 100 километара…
Железнице будућности
Кина је лидер и у развоју брзих возова, а њихов MAGLEV воз, који може да достигне брзину од 600 километара на час, представља ново технолошко чудо. Овај воз лебди изнад шина помоћу магнетне левитације, чиме се смањује трење и омогућава изузетно глатка и брза вожња. Већ сада, Кина има најдужу мрежу брзих железница на свету, са више од 40.000 километара пруга, а планира да је прошири на чак 70.000 километара до 2035. године, преноси Viator.
7G бежичне мреже
Док остатак света још увек имплементира 5G мреже, Кина већ ради на развоју 6G, па чак и 7G технологије. Очекује се да ће 6G мреже омогућити преносе података брзинама које су стотине пута брже од 5G, што ће отворити врата за потпуно аутономна возила, телепортацију података и даљу имплементацију вештачке интелигенције у свакодневни живот.
Наравно, не живе сви у Кини уз помоћ најновијих хи-тек проналазака. Док су мегалополиси попут Шангаја и Шенжена технолошки напредни, са паметним зградама, аутономним возилима и роботизованим сервисима, у руралним деловима живот је и даље традиционалан, често без приступа најновијим иновацијама. Многи становници и даље зависе од пољопривреде, ручног рада и локалних тржишта, што ствара снажан контраст између урбаног и сеоског начина живота.
Чак и у градовима, где технологија доминира свакодневицом, живот није свуда исти. У Пекингу и Гуангџоу, на пример, постоје огромни стамбени комплекси у којима живи и по 10.000 људи у једној згради. Ове грађевине, често са стотинама малих станова, подсећају на праве градове у малом – са продавницама, ресторанима, теретанама, па чак и школама у оквиру самих објеката. За многе становнике, посебно мигрантске раднике, ово је једини начин да приуште живот у великим урбаним центрима, где су цене некретнина изузетно високе.
@smarthomegigi Would you be willing to do housework in such a high-tech home?#home #gadget #housework#immersive #couples #lifehack#fyp#foryou#smarthome #smart#viral #cleantok #goodstuff#hightech #hometech #housetour ♬ Happy Music - Mystix Instrumentals
