Срећна сам што сам жива и што старим
Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je Милица Стевановић, тренер личног развоја. Она говори о томе како донети добре одлуке а не покајати се због тога, због чега људи остају у несрећним емотивним односима, на који начин можемо победити страхове које имамо, како превазићи тешке периоде у животу…
– Рецепт за срећан живот је да престанемо да тражимо да нас неко или нешто усрећи, него да то задовољство пронађемо унутар себе, да прихватамо оне ствари које су се догодиле или које се догађају, јер докле год смо у отпору - у великој смо патњи, Докле год смо у очекивањима од других, опет смо у патњи, тако да најлепша ствар коју можемо да урадимо за себе је заправо стварно да се окренемо о себи, да питамо себе шта бих могла да учиним или урадим да се осећам лепше, боље, испуњеније и задовољније – нагласила је Милица Стевановић.
Она је говорила и о важности рада на себи, објашњавајући шта то заправо значи.
– Рад на себи је заправо ослобађање себе од свега онога што нам се догодило и што нас је повредило. Јер ако ту идеју не прерадимо и не одрадимо, онда некако стално остајемо „заглављени“. Да ли је то нека бол, да ли је то нека љутња, осећај кривице, није важно, битно је да се суочимо са тим. Тако да радом на себи ослободићемо се и променићемо причу. Ми када доносимо одлуку, волели бисмо две ствари. А то је да, пошто смо донели одлуку, онда то аутоматски значи да треба да нам буде лако. Апсолутно неће. И друга ствар, волили бисмо да имамо гаранцију успеха, да ће све да се заврши супер и да ће да буде „цвеће и пролеће“, да нећемо имати изазове. Међутим, донети одлуку заправо само значи ухватити се у коштац са неким изазовима које ће та одлука да донесе, али када знамо своје зашто то желимо, да например нешто урадимо или да променимо, онда ће чак и ако не кренемо у неким тренутцима онако како бисмо ми желели и волели - биће нам лакше да превазиђемо то. Нећемо бити у осећају кајања, можда ћемо бити мало разочарани… Али опет када имамо своје зашто, онда нас то некако тера надаље, даје нам ветар у леђа – додала је гошћа нашег подкаста.
У подкасту је било речи и о проблемима у браку, о томе треба ли опростити превару, као и да ли жена треба да трпи мушкарца, који има више љубавница?
– Да ли такав мушкарац може да се промени? Па може, можда кроз много психотерапије после неколико година, јер постоји разлог зашто је он са толико жена и зашто нешто покушава да надомести кроз то да он некако вреди можда или недостаје љубав, па кроз ту пажњу и кроз све те жене нешто себи доказује и показује. А жене које често то прихватају је када су економски зависне од свог партнера и онда се стално питају како да изађу из тог односа јер немају где да оду и немају како. Међутим, знам и радила сам са женама које су економски независне, које су јако успешне, али такође не излазе из таквог брака због имиџа породице – навела је Стевановићева.
Наша саговорница је истакла да сви имамо неке тешке тренутке у животу и да се увек тада питамо хоћу ли ово преживети, како превазићи такве тренутке, ко зна зашто је то добро?
– Има неких људи који ти тада кажу да мораш да видиш ширу слику. Када ти се дешава једна изузетно тешка животна ситуација, којих сам ја на жалост имала неколико у неком каснијем периоду свог живота, не можеш да видиш ширу слику, ништа ти није јасно и само говориш; „зашто мени“ и „зашто ја“. Моје мишљење је да је у том тренутку потпуно у реду и да ти буде лоше и да осећаш и бол, и љутњу, и озлојеђеност, шта год да је. Али када се то искуство заврши, мислим да је онда важно да у њему не останемо, јер нам то изазива непрестану патњу, него да просто видимо како даље можемо да наставимо и како да се извучемо из свега тога – каже Стевановићева.
За старање она истиче да је прилично изазовно.
– Ја сам јако рано ушла у перименопаузу после другог порођаја који сам једва преживела, па сам имала стрес са млађом ћерком, па са мојим супругом и то је све наравно оставило траг на мени. А у овом друштву када стариш, када улазиш у перименопаузу и на менопаузу, то је једнако као да си шугава. Моја мама није доживела моје године и ја појам старења некако другачије доживљавам јер ја сам буквално срећна што сам жива и што старим. То је мој став о старењу – додала је Милица Стевановић.
