Мимозе победиле кишу

Упркос целојутарњем пљуску, поворка мажореткиња са жутим цветовима предвођена капелницом, кренула је из Кумбора стазом поред мора коју су запљускивали таласи и надлетали галебови, да одржи традицију. Педесет шести Празник мимозе у Херцег Новом отворен је тако упркос одлагањима због невремена. Расположењу гостију пристиглих из целог региона по снегу и киши то никако није сметало, па су уз мимозе у рукама и наздрављајући пратили црвено-бело-жуту поворку девојака и оркестра даље кроз Ђеновиће, све до бине и свечаног отварања у Баошићима.

По подацима Туристичке организације Херцег Новог, уочи почетка празника на територији града пријављено је више од 4.500 гостију. Већ годинама уназад, додаје председник општине Стеван Катић, осим туриста из Србије и оближњих хрватских градова, аутобусима организовано долазе велике групе посетилаца из Републике Српске и Босне и Херцеговине. У поворци, док су куповали свеже мимозе од малог Момира и старог аласа, за један до три евра, служили су се традиционално сарделом коју мештани на улици пеку и наздрављали домаћим „вранцем” у пластичним чашама, којег је било довољно за све.

Мирослав Антић и његове колегинице из Бијељине кажу да „фешту мимоза” ни за живу главу не пропуштају. Провод на шеталиштима за све генерације, уз музику с концерата и из кафића, траје 24 сата, тврде, а полупансион с два ноћења је 120 евра у Институту „Симо Милошевић”, који је за празник примио 400 гостију.

Веселе Ужичанке су нас на стази између Ђеновића и Баошића позвале да се касније вратимо у град њиховим аутобусом и придружимо екскурзијском слављу, а ништа мање расположена није била ни екипа из сарајевског Кисељака позирајући за „Магазин”, кад је за наш лист са шеталишта од мештана пристигао и букет мимоза.

Као да је весели жагор под капуљачама чуло небо па се разведрило, тако да је концерт Гоце Тржан, којим је свечано отворена манифестација испред плаже „Мимоза” у Баошићима, привукао огроман број људи који су се тискали да се приближе бини.

Заједничка будућност

Званично, Празник мимозе отворио је, после плеса мажореткиња, председник Црне Горе Јаков Милатовић пожелевши да се ова традиција настави и покаже отворена врата Црногорског приморја целом свету. На наше питање о доласцима и значају српских туриста, за наш лист је рекао да су гости из Србије изузетно важни, као и туристи из целог региона, јер су заједно заслужни за више од трећине туристичког промета. Остале две трећине чине гости из ЕУ и остатка света. Тренутно, Влада Црне Горе преговара у циљу да са што више земаља има безвизни режим у корист туристичке привреде. Милатовић каже да Србију сматра највећим економским партнером и да чини све да политика буде подстицај, а не кочница економских односа: „Као земља која највише зависи од земаља регије, водимо добросуседску политику. Србија је земља с којом имамо заједничку прошлост, садашњост и сасвим сигурно заједничку будућност”, поручује млади председник ког смо све време празника виђали на херцегновском шеталишту Пет Даница како разговара с грађанима.

Свеопшта фешта се после отварања преселила на главну стазу између Игала и старог града, а увече је у Институту „Симо Милошевић”, уз концерт Индире Леви, одржан традиционални маскенбал којем је присуствовао и цео црногорски политички врх. У такмичењу за најбољу маску победила је она за коју је и наша екипа гласала, маска „Порцеланске лутке” из Тивта.

„Традиција машкара траје у Херцег Новом више од 56 година, значи дуже од фестивала и још од пре мог рођења. Само сам наследио од родитеља и комшија навику да смишљамо и бирамо увек нове и оригиналне маске за празник. У нашем Новом влада веровање да ако одбијеш да заиграш с маском, односно маскираним суграђанином, прати те баксуз седам година, као кад разбијеш огледало”, каже Мићо Дамјановић „прерушен” у жену из контроверзне маске „Родитељ 1 и родитељ 2”.

Маска је део карневалске традиције у свету и симболише радост животу. Овде је у складу са симболиком рађања цвета мимозе. Кад она цвета, верују Херцегновљани, „цветају” и они с њом: „Како она буја, тако и ми као народ бујамо, говорили су наши стари. Маске су начин да се наругамо лошим дешавањима и отерамо их заувек. Али и да скренемо пажњу људима да није све тако црно и да све можемо да схватимо боље кроз игру и шалу, па ће тако и грађани нашу поруку. Машкарање је део културе живота кроз радост народа у Боки которској”, додаје Мићова партнерка маске Милена Уљаревић, у улози младожење. Она каже да НВО „Машкара” већ 11 година организовано скупља нове генерације.

Драгица Чолић, председница Градске музике мажореткиња, истиче да су девојке у мажоретским црвеним и белим костимима део Празника мимозе од самог његовог оснивања, али да Градска музика Херцег Новог већ више од век и по на улицама једног од најлепших старих градова приморја поздравља госте и становништво. Следеће године прославља се 160 година постојања Градске музике.

Жива разгледница

Херцег Нови је имао први мажорет-ансамбл у југоисточној Европи, додаје Драгица, а основан је годину дана пре почетка Празника мимозе. Традиција машкарења је и донела традицију мажореткиња, које од тада постају симбол и жива разгледница Херцег Новог: „Док друге мажореткиње плешу у стилу америчких спортских навијачица, наше су јединствене. Оне грациозне даме које имају достојанствено држање. Капелница је прва мажореткиња која командује ансамблом и она мора да се снађе у свакој ситуацији и прилагоди кореографију тренутку и препрекама на путу. Суштина плеса мажореткиња је да забаве људе и донесу им радост, што је иначе суштина и музике и плеса, да им измаме осмех на лице. Наступале су по целој Европи, од земаља бивше Југославије, преко Турске, Мађарске, Аустрије до Немачке, а ове године настављају плес у Ђенови”, каже саговорница.

После дводневног еуфоричног плеса мажореткиња и маски на свим улицама током отварања празника, кад је викенд прошао, поново смо могли да чујемо таласе на обалама старог града под Орјеном. Да би упили овај звук, гости су се преселили у кафиће код Шквера под тврђавом Форте Маре из 14. века. На одласку из Боке трајектом од Каменара до Лепетана, звук таласа пратило је само сунце.

Празник до краја марта

Празник мимозе наставља се до краја марта. Осим мјузикла „Цвјетај, мимозо моја мала”, одржано је више концерата и промоција књига, као и такмичење у прављењу пашташуте, а ансамбл „Звездара театра” одиграће вечерас у Дворани Парк нову представу „Удовица живог човека”. Планирани су још и Дани Београда уз изложбу поводом пет деценија од смрти Иве Андрића, као и ауто-трка Камено–Борићи, Мимоза Балкан куп за кошаркашице и Куп мимозе у гимнастици, а програм се завршава Мимоза купом у стреличарству 23. марта.

Цвет донели морнари

Дрво мимоза је из реда акације, а прву садницу донели су из Аустралије у Француску, а потом и на обале овог дела Боке морнари још у 18. веку. Како су нам испричали старији мештани, овде се узгаја око двадесетак врста, дрво расте и до другог спрата зграда, а из низа жутих крошњи, које смо видели пролазећи целом Боком ка аеродрому у Тивту, Бокељи беру најлепше букете за украс домова и за продају. „Постоји штос којем су нас научили још као децу: завијеш букет у новински папир да сачува свежину, јер мимоза онда 'ради своје' и пушта сокове, те опстаје тако и више дана, што је савет ако је носите на пут за поклон или за продају”, каже Миле Лучић.

Цене повољније до 15. априла

У вансезони, чак и за време празника, цене су у Херцег Новом повољније. У пролазу, могло је да се на таблама прочита да је телећа чорба 3,80, ћевапи с помфритом су осам, а пола килограма телетине испод сача 14 евра. Има сад и специјалних понуда у којима је ручак са салатом око 10 евра. Цене терапија и боравка у Институту „Симо Милошевић” и Игалу, у који многи долазе због коштано-зглобних проблема, повољније су све до 15. априла. Тако је болеснички дан, који укључује и прегледе и терапије лековитим блатом уз пун пансион сада 95, а пансион за пратиоца је 64 евра. Цене масажа су 35 евра за цело тело и 40 минута, а 25 је парцијална од 20 минута. Игало бренд или комплетна масажа од 80 минута износи 80 евра, а получасовно масирање блатом 40. Подучавање вежбама уз релаксацију је 13 евра, док су психотерапеутски третмани 26. Сви ултразвучни прегледи су 40 евра.