Мода надахнута морем
За израду модела свог бренда Наталија Драгановић ангажује жене које су остале без посла, запослене у малим кројачким салонима или оне у пензији. Поручује да се купује мање гардеробе, али да се бира квалитетније
Након низа година рада у међународним институцијама, Наталија Драгановић, по образовању политиколог с мастером из мировних и безбедносних студија, одлучила је да окрене нови лист. И да послуша своју креативну страну. Упловила је у предузетничке воде и направила бренд одрживе, споре моде, којем није случајно дала назив „Маре-Вела”.
– Желела сам да своја искуства током одрастања стечена на чамцима, уз оца морепловца и године пловидбе под једрима са супругом и децом, преточим у бренд одрживе моде где ће та љубав према мору и слободи добити нову форму. Желела сам да канап, који се користи свакодневно у једриличарству нађе место у моди и међу првим производима биле су лагане и практичне торбе од канапа произведеног у Србији – објашњава почетак своје фирме Наталија и открива порекло имена: маре значи море, а вела једра. Изабране речи биле су, додаје, омаж љубави према италијанском језику на којем је завршила мастер студије у Риму.
Хоби прерастао у посао
Почетак бренда могао би, каже, да се смести у 2017. и 2018. годину када је све још изгледало као хоби, а Наталија је постала мама по трећи пут и била посвећена свом примарном послу у амбасади.
– Без претходног предузетничког искуства упустила сам се у изазовни пут, али с јасном идејом да ово неће бити само модна прича. Одлучила сам да радим и на оснаживању жена и промоцији заштите животне средине кроз јачање потрошачке свести и смањење прекомерног конзумеризма. То постају главне идеје водиље мог бренда, које му дају већу сврху и циљ – објашњава за наш додатак Наталија.
У изради модела она ангажује жене које су остале без посла, запослене у малим кројачким салонима или оне у пензији.
– Данас су те жене најлепши део приче мог бренда – самоуверено каже она.
Како је Наталија била једна од 150 жена предузетница које су учествовале на панел-дискусији о укључивању женских бизниса у главне економске токове, коју је организовала Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена „UN Women”, у сарадњи с Привредном комором Србије и Удружењем пословних жена, питали смо је и шта значи бити предузетница у Србији данас?
– За мене то је храброст да пратиш свој сан, да се усудиш да кренеш да градиш од нуле, да сваки дан предузимаш мале кораке који ће те довести до циља, јер знаш да истрајност, воља и посвећеност морају бити твоји сапутници на том путу. Али то даје осећај испуњености и сврсисходности – одговара и додаје да би јој можда под окриљем неке модне куће пут био лакши – или у другачијем тиму, али то не би било оно што је замислила.
Објашњава да су јој конкуренција ланци брзе моде и то не у смислу квалитета производа, већ у виду цена, јер они послују с великим серијама разноврсних производа, пребацују производњу у земље где су им трошкови мањи, прате трендове, што обезбеђује велики број купаца у време када се тражи стално нешто ново и повољно.
– Нама, малим локалним брендовима споре моде, није циљ квантитет, већ квалитет. Политика великих бренд ланаца није наша визија моде будућности када ћемо куповати мање, квалитетније и промисленије. Њихов процес је линеаран: купи, искористи, баци, а ми тежимо циркуларности у моди. Волела бих да сви у будућности будемо срећнији с мање гардеробе, да уместо тражења простора за веће гардеробере, правимо више места у нашем животу за драге људе и успомене. Зато се наши производи продају само на једном месту, у концепт радњи, а за оне који живе ван Београда ускоро ћемо понудити уникатне моделе на онлајн куповини – најављује наша саговорница.
Наталија признаје да су модели њеног бренда доступни, али за одређени проценат скупљи у односу на ланце брзе моде. Подсећа да је ручни рад увек имао већу вредност па и већу цену.
– Купац с тим мора да буде упознат да би могао да донесе одлуку, а на нама је да му представимо ко стоји иза наших производа и коме даје подршку својом куповином. У спорој моди оно што вас гура напред није зарада, већ вредности које делите с купцима. Време је показало да таквих купаца има доста и да њихов број расте, јер сваки комад с причом доноси добар осећај – осећај слободе од истоветности, слободе да будеш свој и другачији.
Ветар у леђа
Још по нечему је ова прича о моди оригинална: то су фотографије, али не с ликовима скупо плаћених манекенки, већ су слике настале током породичних једриличарских тура или током посета разним земљама. Иза фото-апарата су њен супруг или ћерка, а на фотографијама је она као лице бренда или њене пријатељице, жене које су јој одувек давале ветар у леђа!
Наталија истиче да јој је породица највећа подршка и да јој она даје снагу да истраје и када предузетнички дани нису баш најсјајнији.
– Промоција наших вредности и производа кроз слику и живу реч неизмерно је битна у доба дигиталног маркетинга и то је нешто у чему се трудимо да будемо доследни, јер се показало да без тога често мали брендови буду слабо видљиви већем аудиторијуму – њена је порука другим предузетницама.
