Једина црква брвнара на Фрушкој гори

Фрушка гора је због великог броја православних манастира добила назив Српска Света гора. Већина сачуваних светиња датира из 16. и 17. века и међу њима, једна с почетка новог миленијума, манастир Врањаш. Вазникао између сремских села Гргуревци и Манђелос, посвећен Светом Василију Острошком, најмлађи је на овој панонској планини и притом једина брвнара у најстаријем националном парку у Србији. И ту причу почиње да плете монахиња која нас је љубазно дочекала и надахнутом причом опчинила.

Манастир је подигнут пре десет година, на потесу познатом као Јоргованиште. Али су му темељи из првог века. Наиме, у првом веку Римљани су изградили водовод да би водом с извора Вањаш снабдевали Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Испоставило се да је пут, којим смо дошли из Сремске Митровице до манастира, заправо траса некадашњег аквадукта од кога је после рушења и направљен.

– Постоје сачувани историјски списи о римском аквадукту који је спроводио воду с овог извора до царског града. Био је дугачак 14 километара. И данас у улици која се наставља путем за Манђелос постоје темељи тих високих стубова сирмијумског аквадукта. Носачи аквадукта у висини више од 10 метара дуж целе трасе били су очувани све до 1908. године, када је градски магистрат донео неразумну одлуку да се поруше и материјал угради у пут. Чувени митровички учитељ, археолог Игњат Јунг, немоћан да се супротстави рушењу, из протеста, по речима туристичког водича, напустио је град и породицу, а судбина му се ни до данас не зна.

Мати Ангелина ту се одмарала

Мати Ангелина, ктиторка Крушедола, супруга слепог Стефана Бранковића, допринела је да извор Врањаш постане место окупљања српског народа. На Врањашу је Преподобна мајка Ангелина напојила своје коње, док је из Крушедола путовала према Беркасову, где је због честих напада Турака преко Саве деспот Јован преместио своју престоницу из града Купиник (данас Купиново).

Доласком на ове просторе Турци су направили бању с лековитим блатом, о чему сведоче и остаци камених, муслиманских споменика.

По речима протојереја Мирослава Јосимовића из Манђелоса, који је ради заслуга у изградњи манастира одликован правом ношења напрсног крста, о древном пореклу ове светиње сведоче и стари хришћански гробови, откривени испод садашњег храма.

– Манастир Врањаш је задужбина епископа Василија сремског – рекла нам је монахиња. Када је освештавао храм настао над светом водом, владика је признао да је годинама пролазећи овуда пио воду с извора Светих Козме и Дамјана и желео да у овој лепоти и миру божјем подигнемо манастир.

Године 2008. одлучено је да се над извором подигне манастир. Идејно решење усвојено је 2010, да би грађевински радови започели 2011. године, када је урађено и подно грејање, под надзором протојереја Јосимовића. Занимљиво је да је и лук на извору из римског времена сачуван. Ктитори храма Светог Василија Острошког су Милан и Сенка Миланковић из места Бродац код Бијељине. Свети архијерејски синод одликовао је супружнике Орденом Светога Саве.

– Приликом посете Врањашу 2011. породица Миланковић, Милан и Сенка са своје троје чељади изразили су жељу да помогну изградњу манастира. Међутим, тада су доживели тешку породичну трагедију. На месту где су подигнути црква и манастир, њихова 13-годишња кћерка изненада је изгубила свест. Превезли су је хитно у болницу у Београд, али јој није било спаса. Тада су ожалошћени родитељи одлучили да буду ктитори цркве у знак сећања на ћерку – испричала нам је монахиња показујући фреску која приказује Милену која приноси дарове патрону, Светом Василију Острошком.

Бели бор уместо липе

Од свих храмова на Фрушкој гори ово је једини изграђен од дрвета. Један од разлога је што се налази у шуми, па је било логично да се искористи овдашња грађа. Због велике влаге од извора, савет је био да се увезе отпоран норвешки бели бор и чамовина из Босне и Херцеговине. Од шиндре се одустало јер није могла да се добије гаранција да неће струнути, па је црква покривена црепом. Цела је живописана, зидове и иконостас осликао је Борислав Живковић. Готово 90 одсто мештана даривало је за иконе, сви су уписани.

Богат дуборез на липовој иконостасној прегради извео је Драган Шапоња из Колута, уграђено је подно грејање, окачен лустер од дрвета, под је мермерни. Иако смо помислили да је око манастира липа, најчешће дрво на овој војвођанској планини, испоставило се да је орах. Цела једна ливада по њима назива се Орашчић. Процене су да поједина стабла имају више од 200 година.

Манастир Врањаш посвећен је Светом Василију Острошком. Зашто? Ради верника који нису кадри да оду до манастира Острога, што је благословио и митрополит Амфилохије приликом посете овој светињи, објаснила нам је љубазна монахиња и додала да је освећен на празник Светог Василија Острошког, 2014. године, а за настојатеља манастира именован је јеромонах Василије (Митровић).