Век од рођења Зузане Халупове

У Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији отворена је изложба „Наивна уметност из Ковачице” посвећена најзапаженијим сликаркама ове школе Зузани Халуповој и Розалији Марков. Њом се свечано обележава век од рођења Халупове и петогодишњица од смрти Маркове. Изложбу, која траје до 16. фебруара, отворио је амбасадор Словачке у Србији Михал Павук, заједно са супругом Андреом Павуковом која је председница Међународног клуба жена у Србији.

„Готово деценију уназад уз подршку општине Стари град ово удружење сваку годину започиње представљањем уметничких драгуља. Реч је о великанкама чија имена су пронела славу Ковачице и наивне уметности. Обе сликарке су за мотив имале децу, иако се ни једна ни друга нису оствариле у улози мајке. Повезује их и то што су својим делима оставиле трајан запис о народним и верским обичајима, народним ношњама и животу на селу кроз разна годишња доба. Крајем прошле године наивно сликарство из Ковачице уписано је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, чиме је после више деценија истрајног рада ова врста уметности добила највеће међународно признање. Оно доприноси видљивости уметности из јужног Баната”, рекао је амбасадор Павук.

По речима историчарке уметности Јармиле Ћендић, две сликарке имају исте теме и мотиве из сеоске свакодневице. Једна је била Словакиња, друга Мађарица, а сликале су у духу своје националне културе.

„На њиховим сликама преовлађују елементи словачког, односно мађарског фолклора, а заједничко им је и то што на композицијама слика преовлађује жарки и јарки, интензивни тоналитет. Различитим их чини приступ теми. Зузана Халупова је за лајтмотив изабрала дете које је у главној улози, у улози одрасле особе, док код Розалије нема стриктног лајтмотива, деца и одрасли се преплићу на сликама. Иако сликају прошлост, овим сликама дале су нам оставштину за будућност”, казала је Ћендић.

Уредница програма Куће Ђуре Јакшића Катарина Симијоновић оцењује да слике изложене у галерији у сарадњи с Удружењем „Наивa арт култ” дају посебан значај уметности насталој на тлу с коjeг наива долази.

Отварање су пропратили тактови словачке музике и хармонике професора Павела Томаша, а одушевљење публике изазвали су најмлађи певачи у ношњама попут деце са слика две уметнице, Себастијан Кизур и Нина Полијак, ученици Основне школе „Млада поколења” и победници фестивала „Распевани драгуљ” који се више од 30 година организује у Ковачици.

Уметница Марија Распир описала је спој и печат две уметнице на сликарском небу: „Слике зраче посебном ведрином. Децу су сликале као одрасли свет, одрасле људе као дечји свет.”

Деца Уједињених нација

Халупова је прву слику „Млаћење конопља” насликала 1964. године. Осим деце, мотиви су јој зима, ковачићка црква и библијска тематика. За Уницеф је 1974. насликала „Деца УН”, дело препуно симбола, а исте године Уницеф је њену слику „Зима” штампао у виду новогодишњих честитки у два милиона примерака.

Марковa је живела у Арадцу поред Зрењанина, сликарством се бавила од 1958, а до пензионисања радила је као виша медицинска сестра у Зрењанину. Банатска равница и свакодневица – пољски радови, сеоска дворишта и животиње њена су стална тема. Деца на слици су увек око одраслих и помажу у кућним и кухињским пословима, а на свим лицима се огледају срећа и задовољство.