Немачка остала без оружја – где греши Берлин

БЕРЛИН - Борбена готовост немачке војске је мања него када је Русија напала Украјину 2022. године, изјавили су војни званичници, посланици и стручњаци за одбрану.

Чак и ако нова влада повећа издвајања за одбрану, проблеми ће бити настављени годинама, посебно због недостатка противваздушне одбране, артиљерије и војника, рекли су они за Ројтерс.

„Пре него што је Русија напала Украјину, имали смо осам бригада са око 65 одсто борбене готовости”, рекао је пуковник Андре Вистнер, шеф Немачког удружења оружаних снага, у интервјуу британској агенцији.

Слање наоружања, муниције и опреме у Украјину, узело је данак на доступност опреме, рекао је он.

„Све скупа, ово значи да су немачке копнене снаге смањиле готовост на око 50 процената”, рекао је он.

Немачки канцелар Олаф Шолц обећао је након руске инвазије да ће обновити немачку војску, али три године касније обећање да ће за НАТО обезбедити две дивизије, обично око 40.000 војника, до 2025. и 2027. године, суочава се са великим потешкоћама, рекло је више од 10 војних званичника, посланика и стручњака за одбрану.

Детаљи које су открили извори, од којих су неки говорили под условом да не буду именовани, наглашавају несигурну позицију Берлина док се Европа суочава са новом геополитичком ером под председником САД Доналдом Трампом.

Немачка, поред Пољске, има задатак од НАТО-а да обезбеди највећи део копнених снага које би деловале као први одговор на евентуални руски напад на источно крило алијансе.

Шолцово историјско обећање да ће донети прекретницу у приступу Немачке својој војсци није успело, рекли су извори, окривљујући за то недостатак осећаја хитности, нефункционалан систем набавки и натегнуте финансије.

Берлин није успео да у потпуности опреми трупе за дивизију за НАТО до почетка ове године и у сваком случају нема противваздушну одбрану која би их подржала, рекли су извори.

Његово обећање да обезбеди дивизију НАТО до 2027. је „далеко изван наших могућности”, рекао је извор из војске.

Све главне немачке странке обећале су да ће задржати војну потрошњу за НАТО од два одсто БДП.

Трамп жели да чланице НАТО-а више него удвоструче своје циљеве за потрошњу на пет одсто БДП-а, док НАТО разматра повећање на око три одсто БДП-а.

Немачки министар одбране Борис Писториус рекао је прошлог месеца да ће војни издаци од око три одсто БДП-а бити потребни да би Бундесвер био спреман за рат, али је и навео да би Трампов циљ од пет одсто БДП-а представљао више од 40 процената укупне владине потрошње Немачке.

Без обзира на то ко победи на предстојећим изборима, новоизабрана влада ће се суочити са озбиљним изазовима након 2027. године, када ће специјални фонд од 100 милијарди евра бити исцрпљен.

Немачка ће тада морати да обезбеди око 30 милијарди евра годишње да би достигла циљ од два одсто БДП-а за издвајање за војску, навела је агенција, преноси Танјуг.