Инспирисан прошлошћу, обликује будућност

Није лако добити интервју од Слободана Тркуље. Не зато што неће да говори за медије, и даље је то један енергичан, полетан млади човек пун оптимизма, али је дан прекратак за све његове обавезе. Тако да смо стрпљиво чекали својих „пет минута”, пре свега да сазнамо шта се ново спрема за најављени концерт у Сава центру, с обзиром на то да је Тркуља познат по томе да помера границе креативности.

Од самог почетка, 1997. године, овај изузетни уметник и његова група „Балканополис” стварају јединствену музику, препознату као модерна традиција, која представља надградњу звука који траје десетак и више векова. Слободану је пошло за руком да споји традицију са симфонијом. Волео је и дела Рахмањинова и словенску класичну музику. Када се томе дода бенд који практично има поставу као поп састав, жанровска одредница могла би да буде, како кажу Холанђани, поп-епик симфонија. Уз све то се надовезало и византијско појање које је млади Новосађанин открио слушајући појце из манастира Ковиљ.

– Наш задатак је пре свега да вратимо музику народу. Волим кад видим коментаре у којима људи препознају себе у нашој музици – примећује Слободан, певач специфичног грленог певања и ексцентричне фризуре чији костим за наступ је као из Толкинових бајки. Када је реч о сценском наступу, који плени својом оригиналношћу, наш саговорник не крије да му у томе највише помаже – машта.

Не свирамо етно

Комбинација етно-музике из наших крајева и модерног звука говори све светске језике. О тајни популарности у Кини, Дубаију, Холандији – овај свестрани уметник има своје тумачење.

– Ми не свирамо етно. Музика и звук „Балканополиса” је модерна традиција, заснована и укорењена у древном звуку, а изведена модерно и енергично. Та врста звука је блиска свим културама јер носи у себи део цивилизацијског кода блиског свим народима. Кинези су древни народ и умеју да препознају лепоту и у традицијама других народа. То и чињеница да имамо врло модеран приступ музици и стварању чини нас врло атрактивним бендом – примећује наш саговорник.

Занимљив је и сам музички пут Слободана Тркуље, рођеног у Оџацима, чији преци потичу из Лике. Са 15 година проглашен је за најбољег инструменталисту на Фестивалу музичких друштава Војводине. Музичку школу похађао је само годину и по дана. Оног момента кад је, како каже, дошао у контакт с традиционалном музиком, непарним ритмовима и мелодијама, етиде и скале постале су му неважне и исписао се. Верује да га је као музичара изградило управо то што је прво градио лични однос с инструментима, а тек касније прошао кроз школски систем на академији у Холандији. О свом музичком опредељењу каже:

– Магистрирао сам на саксофону, одрастао на српској традицији, али за мене музика нема границе и не познаје жанрове. Сваки музичар ће вам исто рећи, музика је свеобухватна.

Бата, па он

У Кини је Бата Живојиновић, па Слободан Тркуља и „Балканополис”. У емисији која је пре две године уживо, али и преко интернета погледана више од 16 милијарди пута (на планети живи око осам милијарди становника), представили су Србију песмом „Тамо далеко”, уз клавирску подршку Ланга Ланга, једног од најпознатијих пијаниста на свету.

– Најлепши осећај на свету. Када би постојало освајање златне медаље на Олимпијади за музику – то би било то, 16 милијарди и 216 милиона прегледа наступа на којем сам представљао Србију је најлепши сан који сам одсањао. Што се мене тиче бићу пресрећан и да заувек останем вечити други после Бате, бити на листи с њим је већ само по себи велика част – искрен је Слободан, који већ годинама ради на културној размени Кине и Србије.

– Желео сам да им узвратимо за сву доброту и гостопримство које показују према мени, „Балканополису”, према Србији, према нашој традицији. Идеја је била да у Србији прослављамо Кинеску нову годину и да прикажемо део њихове нематеријалне културне баштине кроз фестивал који је бесплатан за све посетиоце. Уз подршку амбасаде Кине у Београду, основао сам Кинески фестивал светла и започео званичну прославу Кинеске нове године 2019. Ово нам је 7. фестивал по реду и видим да је изузетно популаран међу људима. Ове године ћемо имати и посебан програм за завршетак фестивала, гала концерт 7. фебруара у Сава центру под именом „Балканополис и пријатељи: Пут свиле” – наводи Тркуља и најављује врло енергичан и узбудљив програм с изузетним музичарима из разних крајева света који први пут деле бину заједно.

– Гост из Кине биће нам Гуо Ган – мегазвезда на инструменту – арху. Виртуозни уметник који сарађује с Хансом Зимером, Лангом Лангом и кога сте слушали у холивудским филмовима, донеће звук древне Кине и води нас на почетак „Пута свиле”, у град Сијан, престоницу 13 кинеских царева где живе теракота ратници.

Наш саговорник набраја дугу листу учесника: Кели Тома, уметница с Крита која свира лиру, Ерини, вокал нове генерације, Ефрен Лопез, виртуоз на лаути…

На питање о кинеској публици и поређењу с нашом, одговор је пријатан.

– Људи великог срца, и једни и други. Породични, љубазни, умеју да се радују… Воле породична окупљања и дружење. На концертима „Балканополиса”, као и у Србији, увек је енергично, дишу с нама од прве до последње песме. Увек овације на крају, увек емотивне реакције.

Није чудо да публика воли музику „Балканополиса”, с обзиром на то да спајају гајде с гитарским ефектима и вах педалама, кавале и рок гитаре, тамбуре и бубњеве, проткану снажним оркестарским звуком, од епског до лиричног. Уз то иде невероватна извођачка енергија Тркуље, који свира више од 20 различитих инструмената – гајде, тамбуре и гитаре, клавир, фруле, кавал, јерменски дудук, критску лиру и лауту, кларинет, тангпан, флауту и многе друге.

– Радозналост ме је довела дотле да могу да користим многе инструменте, па самим тим и кад стварам, имам више слободе у одабиру боја звука, мелодија.

Оптимизам пред концерт у Београду има покриће. Познати су наступи у Шангају, где су током Експа 2010 наступали пред око 30.000 људи и поставили званичан рекорд посећености овог догађаја, затим концерти у Британији за Би-Би-Си телевизију, као и наступ пред више од сто милиона гледалаца широм света током избора за песму Евровизије.

– Концерти у Малезији, на огромној сцени иза које је џунгла пуна мајмуна, наступ испред древне Даминг палате у Сијану у Кини… има их доста, али концерти у Сава центру су ми увек били посебни. Од првог соло наступа с Београдском филхармонијом, славног наступа с Метропол оркестром до традиционалних „Балканополис” концерата које је привремено зауставила корона.

На крају разговора Слободан је закључио:

– Сваки сан који сам сањао на крају се остварио на један или на други начин, али за сваки је трабало да се испуни пуноћа времена. Волео бих да у једном моменту пренесем знање и умеће на нове генерације, знам да има пуно младих људи који би врло радо учили да свирају инструменте које свирам. Даће Бог, биће прилике и за то – закључује отац три ћерке.

Летећи змај

Нашег уметника у Кини зову Феј Лонг – летећи змај, што се у овој земљи Далеког истока сматра највећим одразом уважавања, јер је змај њихов древни симбол. Слободан Тркуља радо прича о свом надимку.

– За време првог доласка у Кину и наступа које сам имао с „Балканополисом” у Шангају 2010, ваљда инспирисани музиком, имиџом, наступом, почели су тако да ме зову. Прво сам мислио да сам добио занимљив надимак, али сада је то постало име по којем ме сви у Кини знају, поготову после наступа на Кинеској централној телевизији (ЦЦТВ). Кажу ми да то име носи велику снагу, змај је наравно древни симбол Кине, а Кинези сматрају да су потомци змаја.