Недостатак колагена доводи до ширења рака
Једно од највећих питања у борби против рака јесте како спречити његово ширење и повратак. Док научници непрестано трагају за новим терапијама, недавна истраживања откривају фасцинантну улогу колагена у одржавању ћелија рака у стању мировања.
У овом процесу посебно се истиче колаген тип 3, који делује као природна баријера против активације ћелија рака и њиховог даљег ширења.
Ова научна открића отварају потпуно нову перспективу у лечењу и контролисању рака, на начин који досад није био у фокусу онкологије.
Истраживачи су још 2021.открили да одређена врста колагена може да спречи „успаване”, неактивне ћелије рака, да постану активне.
Студије на мишевима су показале да су „успаване” малигне ћелије окружене већим количинама овог колагена у поређењу са активним ћелијама рака.
Слично томе, код пацијената са раком главе и врата, они чији се рак проширио на лимфне чворове, имали су мање колагена тип 3 у околини примарних тумора.
Ови налази сугеришу да недостатак колагена тип 3 може да доведе до активације и ширења рака, пише портал theheartysoul.com.
Разумевање улоге колагена тип 3 у одржавању ћелија рака успаваним, отвара нове могућности у третману рака. Ови налази могу да помогну онколозима да предвиде вероватноћу ширења рака и развију терапије које циљају на одржавање или повећање нивоа овог колагена, како би се спречила активација и ширење метастаза ћелија рака.
Како се ствара колаген?
Колаген је најзаступљенији протеин у људском телу, кључан за здравље коже, зглобова, костију, мишића и везивног ткива. Његова производња у телу природно опада с годинама, што је један од главних узрока појаве бора, губитка еластичности коже и слабљења зглобова.
Колаген се ствара у фибробластима – ћелијама везивног ткива – кроз процес синтезе који укључује унос есенцијалних аминокиселина и витамина Ц, производњу проколагена, излучивање колагена у међућелијски простор и формирање зрелог колагена.
Колаген се производи од аминокиселина пролина, глицина и лизина, које тело добија из хране богате протеинима (месо, риба, млечни производи, јаја, махунарке). Витамин Ц је кључан за претварање пролина и лизина у хидроксипролин и хидроксилизин, који су неопходни за стабилност колагенске структуре.
Фибробласти комбинују аминокиселине уз помоћ ензима и витамина Ц, стварајући проколаген – претечу колагена.
Проколаген се излучује из ћелија у међућелијски простор, где ензими формирају зрели колаген. Колаген се потом склапа у чврста влакна, која дају чврстину и еластичност ткивима.
Типови колагена
Постоји најмање 28 типова колагена, али су најважнији и најзаступљенији следећи:
1. Колаген тип 1 - најзаступљенији у телу (90 одсто укупног колагена) и налази се у кожи, костима, тетивама, лигаментима и зубима. Одговоран је за еластичност и чврстину коже, као и за јачину костију.
2. Колаген тип 2 је главна компонента хрскавице. Кључан је за здравље зглобова и покретљивост. Користи се у суплементима за артритис и проблеме са зглобовима.
3. Колаген тип 3 се налази се у кожи, крвним судовима, унутрашњим органима и мишићима. Често се налази заједно са колагеном тип 1. Кључан за еластичност ткива и зарастање рана.
4. Колаген тип 4 се налази у базалним мембранама које облажу органе и крвне судове. Пружа структурну подршку ћелијама и филтрира молекуле између ткива.
5. Колаген тип 5 је присутан у кожи, коси, плаценти и рожњачи ока. Помаже формирању колагена типа 1.
6. Колаген тип 10 се налази се у хрскавици и учествује у минерализацији костију. Кључан је за зарастање прелома.
7. Колагени типа 11, 12, 13 и други имају специјализоване функције у различитим ткивима, као што су очне рожњаче, унутрашњи органи и мишићи.
Први знаци смањења колагена у организму
Производња колагена почиње да опада већ од 25. године живота. Сваке године након тога, ниво колагена се смањује за око 1 проценат годишње.
У 40-им и 50-им годинама живота опадање постаје приметније – кожа губи чврстину и еластичност, док зглобови и кости постају подложнији повредама. Код жена, менопауза додатно убрзава губитак колагена због смањења нивоа естрогена, хормона који подржава производњу колагена.
Након 60. године тело производи минималне количине колагена, што доводи до изражених знакова старења и потребе за додатном подршком кроз исхрану или суплементе.
Производња колагена може се подстаћи исхраном богатом витамином Ц (цитруси, паприка, броколи), намирницама које су извори протеина (риба, пилеће месо, јаја, млечни производи, махунарке), намирницама богатим цинком и бакром (орашасти плодови, семенке, шкољке), као и суплементима са хидролизованим колагеном (колагенски пептиди) у праху или капсулама.
Узроци опадања производње колагена
Производња колагена опада због комбинације унутрашњих и спољашњих фактора који утичу на функционисање фибробласта, ћелија које производе колаген. Главни разлози зашто долази до смањења производње колагена су: природни процес старења, као што су генетска предиспозиција, промене у хормонима, утицај УВ зрачења (фотостарење).
Слободни радикали који настају услед загађења, пушења, лоше исхране и стреса, оштећују ћелијске мембране и ометају нормалну функцију фибробласта. Ово доводи до смањења квалитета и количине произведеног колагена.
Витамин Ц је есенцијалан за синтезу колагена, а без довољно овог витамина, производња колагена је успорена.
Лоша исхрана, без уношења довољне количине протеина који су извор аминокиселина (глицина, пролина и лизина) потребних за синтезу колагена, директно смањује производњу колагена.
Недостатак цинка и бакра у храни је још један разлог, јер ови минерали су кључни за активацију ензима који омогућавају формирање колагенских влакана.
Хронични стрес, такође, повећава ниво кортизола, хормона који омета регенеративне процесе у телу, укључујући синтезу колагена.
Никотин смањује доток кисеоника до коже и оштећује фибробласте, док хемикалије из цигарета повећавају разградњу колагенских влакана. Прекомерни унос алкохола дехидрира кожу и ослабљује фибробласте.
Хроничне упале узроковане болестима, нездравом исхраном (богатом шећером и трансмастима) и оксидативним стресом оштећују колагенске мреже и успоравају њихову регенерацију.
