Како се живело пре хиљаду година

Сламната кућа Ду Фуа, окружена великим парком, права је оаза у западном предграђу вишемилионског Ченгдуа, седишта кинеске провинције Сичуан. Та приземљуша правоугаоне основе је и нека врста књижевног светилишта, али и сведочанство минулих времена. Говори о начину становања и дневној рутини у време династије Танг (618–907), али и о посвећености култури, историји и традицији каснијих владара, будући да су ово место више пута обнављали и штитили од зуба времена и природних недаћа.

Ду Фу (712–770) је, нажалост, мање познат на нашим просторима, а у Кини је третиран као једна од националних песничких икона. Често га називају и кинеским Шекспиром. У Ченгду је дошао 759. и провео само четири године, али стваралачки најплодније. Ту је написао више од 240 песама, међу којима су и неке од његових најпознатијих, које се данас сматрају ремек-делима поезије реализма, и ту је оформљен најпознатији и најпосећенији музеј посвећен Ду Фуу. Наравно, сви трагови великог песника су у данашњој Кини прецизно означени, где год је живео постоји неки музеј или какво друго културно стециште њему у част, али грађани Ченгдуа сматрају да је њихова посвета Ду Фуу најзначајнија. То је признала и држава, па је ово место добило ознаку националне културне баштине првог реда. Довољно о томе говори већ и чињеница да је 1958. овај музеј и библиотеку посетио и велики кинески вођа Мао Цедунг. То је национална туристичка атракција првог реда. Такође и кључна државна институција за заштиту древних књига.

Ду Фуова сламната колиба и цела околина реконструисане су према његовим песмама, у којима их је описивао. Овде људи могу да истражују Ду Фуа и кинеску поезију, али и да уживају у идиличном парку формираном дуж поточића поетског имена Хуанхуа Си (река за испирање цвећа) у ужурбаном мегаполису. Кућица покривена сламом, једноставна и елегантна, свето је место у историји кинеске књижевности. То није само песникова бивша резиденција него и спомен-храм. Реконструисана Ду Фуова кућа је функционална, опремљена кухињом, спаваћом собом, радном собом и салоном (дневном собом), а намештај је углавном од бамбуса, којег у Ченгдуу и уопште у провинцији Сичуан има у изобиљу.

Ду Фуов музеј је установљен 1985. године и садржи на националном нивоу највеће, најбоље очуване и најпознатије трагове из времена Ду Фуа. Покрива укупну површину од око 97.000 квадратних метара, коју заузимају, поред Ду Фуове колибе, типична кинеска башта и више објеката подигнутих у архитектонском маниру старих феудалних династија. Посебно су присутни архитектонски обрасци из периода династија Минг (1368–1644) и Ћинг (1616–1911). Цео комплекс представља музеј у комбинацији с меморијалним храмом и холом славних песника, библиотеком и другим објектима посвећеним културним садржајима. За пажљивији обилазак потребно је издвојити бар три сата.

Први пут на овом месту подигнут је меморијал посвећен песнику још пре хиљаду година, за време династије Сунг (960–1279). Богате породице у старој Кини донирале су новац за очување ове колибе у што је могуће бољем стању, наводи се у кинеским медијима. Могућност давања новца у ту сврху било је и знак богатства и моћи, а имена донатора су обично урезивана у зид поред колибе.

Ду Фу, према кинеским изворима, слови за песничког великана који је имао дубок утицај на потоње националне песнике, био је слављен као песник-историчар и песник-мудрац, јер је својом поезијом успео да песмама опише династију Танг од процвата до краха. Ду Фу је такође био патриота, а оно што га је највише бринуло биле су судбине његове земље и народа. У песмама је често описивао тежак живот својих суграђана, а и сам је често живео у сиромаштву. Живео је у турбулентном времену, искусио рат, хладноћу, глад, одвајање од породице. Све се то одразило и на његово стваралаштво.

Период династије Танг познат је као ера социјалног, привредног и културног напретка феудалног кинеског друштва. То је такође било време развоја грађевинарства и уметности.