Празнична магија

Ако сте уморни од градске вреве, гужве, нервозе и живота у великој престоници, баш као некада и велики уметници, два Густава и добра пријатеља, најистакнутија представника инспиративне сецесије – композитор Малер и сликар Климт, спакујте кофере попут њих, и уточиште, мир и бег пронађите у чистој, уређеној, мирној Горњој Аустрији, у регији Салцкамергут, подно Алпа.

Све је попут праве зимске бајке. Овде нема ђубрета, псовки, саобраћајних колапса, буке, а вода из очуваних и незагађених 70 језера може се пити чак и из шаке.

И немојте се изненадити ако грађани ових вароши имају стрпљења да вас сачекају да пређете пешачки прелаз.

Идила и планински ваздух

До ових идиличних предела, где чист планински ваздух буди наша црвена крвна зрнца, стиже се брзо, уређеним ауто-путем, преко Хрватске и Словеније, без великих задржавања на граници. Екипа „Политике” имала је то задовољство да посети ову аутентичну културно-природну целину, као и центар ове регије, место Бад Ишл, као гости Туристичке организације Горње Аустрије, баш уочи божићних празника. Чувена бања је због културно-историјских садржаја и природне термалне воде ових дана главно састајалиште неког финог, отменог света. И не чуди, будући да је ово место проглашено за европску престоницу културе у 2024. години.

Прослави културе, али и лепоте живљења придружила су се и околна места удаљена од Бад Ишла свега неколико километара – Халштат, Штајнбах, Шруфлинг, Шевалхен, Бад Гојсерн, Бад Аусе... У сликовитим селима предбожићно време се прославља у складу са старим обичајима. Традиционалне празничне пијаце, пуне шарма и спокојства, на којима се продају локални органски производи, пружају посебан доживљај. Познатији као адвенти организују се свуда, па чак и уз обалу највећег језера, такозваног аустријског мора, Атерзе, на плажи купалишта Шевалхен, што заиста представља јединствену авантуру. Празничну атмосферу можете осетити и у једноипосатној вожњи бродом, с погледом на планинске ушушкане куће од дрвета и камена, викендице и виле грађене у препознатљивом аустријском стилу, дворац „Камер”, острво Лицберг и вилу „Паулик” где је Густав Климт често боравио са својом музом, дизајнерком Емилијом Луизом Флеге, уз наравно, приче о сиренама и који гутљај традиционалног плавичастог напитка, и то по цени од 29 евра.

Посебан утисак на нас оставио је божићна пијаца у снегом окићеној шуми близу језера Госаусе, такозваног Божјег ока, где је температура чак до минус осам, али се не осећа, јер греје топла атмосфера и ватра локалног ковача који пред посетиоцима показује своја времешна умећа.

На божићним пијацама пију се пунчеви, кувано вино и глухџин, односно џин с мноштвом арома – јабуке, цимета, ваниле... Миомириси надалеко познатих аустријских посластица, од којих предњаче чувени ишлерски колачи, шире се овим идиличним местима, па је права потешкоћа коју посластицу изабрати. Овде сви раде до 18 часова, да би се након тога препустили магији празника, колачима, палачинкама, кнедлама, кобасицама, питама од јабука и сосом од ваниле, ароматичним купкама, уз звуке дувачких и гудачких ансамбала. Наиме, уживање у животу – овде је главни мото.

Уз визуелно-гастрономска уживања, у понуди је мноштво занимљивих културних догађаја, попут концерата у богато осликаној катедрали Светог Николе, где извођење „Аве Марија” оставља без даха.

У овој регији налазе се и пивски подруми стари пет векова, затим изложба сцена рођења Христа... Фигуре у традиционалним ношњама, радне сцене и занати проглашени су нематеријалном културном баштином Унеска.

Обавезно свратите и до старинске гостионице „Лицбергер Келер”, али и у ресторан „Занер” на шеталишту Еспланада поред реке Траун у Бад Ишлу, где се у свечаној тишини испија кафа, још увек читају новине, али и дегустирају традиционална јела, попут пачетине и јагњећег бифтека у сосовима сасвим необичних арома.

Одмах, у близини је и градски музеј, али и кућа композитора Франца Лехара, пуна старина и антиквитета, које је овај боем пасионирано сакупљао током живота. Посетите и малену кућу Густава Малера, у месту Штајнбах, на обали језера Атерзе, у коју се чувени композитор скрио и пронашао мир и утеху од бројних животних недаћа и боли, стварајући неке од својих најпознатијих композиција.

Језеро Атерзе било је и инспирација Густаву Климту, а у музеју посвећеном овом сликару упознали смо се и с његовим мање познатим пејзажима.

Оаза културе

После шетње вишекилометарским стазама, прилагођене пешацима, али и вожњи планинских бицикала, скијања у оближњим ски-центрима, поподневни сати резервисани су за бањање у термама у Бад Ишлу и хотелу „Ројал”, за које можете купити и једнодневну карту. Цена је између 24 и 36 евра. И после оваквог одмора за душу и тело, културолошког шока, и погледа на једно еколошки освешћено друштво, у нашу престоницу вратићете се пуни утисака, с бочицом соли, као обавезним сувениром јер је овај крај познат и по вишевековним рудницима соли. Захваљујући рударима из овог краја, спасена су многа ремек-дела Рубенса, Рембранта, Вермера од похода нациста. Па како онда да овај регион и не понесе почасну титулу европске оазе културе за сва времена!

Дом цара Франца Јозефа и Сиси

Овде се налази и Царска вила у којој су време радо проводили легендарна краљица Елизабета, познатија као Сиси. Била је учена, бунтовна и револуционарна жена ондашњег времена која је била поносна на свој уски струк и свакога јутра упражњавала гимнастику, уз супруга, цара Франца Јозефа. У пратњи Дорис Грасер посетили смо овај раскошни летњиковац с мноштвом уређених пространих соба, у различитим стиловима, украшених трофејима и препарираним животињама које је цар доносио из својих ловачких пустоловина. Деценијама, све до 20. века, у Царској вили у Бад Ишлу писана је европска историја, чиме је овај град постао „тајна престоница” моћне Аустроугарске монархије. Овде смо угледали и радни сто Франца Јозефа на којем стоји руком исписан документ, веома важан за српску историју, којим је објаснио разлоге за објаву рата Србији.

Шешири од овчије вуне и зечје длаке

У радионици шешира породице Битнер још од 1862. године израђују се у свету познати ишлерски шешири. Угостио нас је Франц Битнер, који представља пету генерацију врхунских мајстора. Показао нам је како се израђују шешири од овчије вуне и зечје длаке. Похвално је да аустријско друштво подржава овакве готово изумрле занате. Цене шешира крећу се од 120 до више стотина евра.