Заборавили на превенцију
Спушта се старосна граница: међу онима које мучи висок крвни притисак све је више млађих људи. Пре 10 година од хипертензије умрло је 4.300, а 2023. године 8.500 особа
Свакога ко мисли да су медији досадили и богу и људима пишући често о факторима ризика за болести срца и значају систематских прегледа демантоваће две ствари: поражавајућа статистика превентивних прегледа у овој области и пораст броја оболелих од хипертензије.
Говорећи на 9. међународном конгресу Удружења за хипертензију, који је прошлог викенда одржан у Београду, др Драгана Атанасијевић, специјалиста јавног здравља у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, рекла је да је пре 10 година укупно од хипертензије умрло 4.300, а 2023. године – 8.500 особа. При томе спустила се старосна граница: међу онима које мучи висок крвни притисак све је више млађих људи.
Као неко ко се бави менаџментом здравства и организацијом здравственог система, она је указала на неколико статистички веома важних података, који би требало да не само кардиологе, већ и све друге специјалисте покрену на акцију. Међу основним узроцима смрти у Србији с петог на друго место попела се хипертензија и остале болести срца и крвних судова. Зато је међу приоритетима за спровођење здравствене заштите осигураних лица на другом месту превенција и сузбијање хроничних болести пре свега срца и крвних судова, а тек на трећем месту су труднице, односно жене у репродуктивном периоду.
Али све то, како је приметила др Атанасијевић, не прате мере превенције јер лекари у домовима здравља немају довољно времена да пацијенте саветују да не пуше, не пију, да воде рачуна о гојазности.
– Уместо да се баве примарном превенцијом код пацијената код којих постоје фактори ризика, лекари се баве такозваним терцијарним нивоом превенције – запуштеним пацијентима и тешко оболелим, с компликацијама. Уводимо лекове треће генерације и отварамо ангио-сале, уместо да се бавимо примарном превенцијом. Морамо да направимо нове водиче за превенцију, да доспемо до сваког лекара – рекла је др Атанасијевић и за то била награђена великим аплаузом.
Она је подсетила и да се за здравство из друштвеног бруто производа издваја 10 одсто, односно 919 долара по глави становника. Упоредила је Србију са четири земље – Италијом, Хрватском, Грчком и Словенијом. Оне су референтне земље које се узимају у обзир када се медикаменти стављају на листу лекова који се издају о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање будући да имамо сличну популацију по годинама старости и проблемима у здравству.
– У Србији се издваја 10 одсто из друштвеног бруто производа, али је то у реалном новцу најмање у односу на те четири земље. Имамо мање од хиљаду долара по глави становника и тиме треба да обезбедимо не само лекове, већ пуну здравствену заштиту за здравствено осигуране становнике. Италија за то има пет пута више новца – навела је др Атанасијевић.
Пакет основних здравствених услуга подразумева и да свако ко има здравствену картицу има право на превентивни преглед и скрининг једном у две или једном у пет година, у зависности од старосне категорије.
– Али, нажалост, обухват осигураних лица по прегледима једва је четири одсто. Требало би да у категоријама превентивних прегледа имамо проценте од 20 или 50 одсто, а наши проценти су једноцифрени. За превентивне прегледе за кардиоваскуларне болести, на које би требало да одлазе мушкарци с навршених 35 и жене с више од 45 година, имамо свега пет одсто прегледа и то је недопустиво – упозорила је она.
Зато не треба да чуди ни наредни податак: у 2023. години сваки 100. пацијент с дијагнозом хипертензије из дома здравља заврши у болници, а сваки шести два пута годишње заврши у болници с просечном дужином лежања од 7 дана. Хипертензија се не решава болничким лечењем, закључила је др Атанасијевић и апеловала да се више води рачуна о квалитету и броју превентивних прегледа.
