Антибиотик из природе

Брусницa, која спада у бобичасто воће, потичe из Северне Америке. У давним временима Индијанци су је користили као лек за многе болести, између осталог и за упалу мокраћних путева.

Плод је тврда и црвена бобица која захваљујући већој количини Це-витамина у свом саставу има киселкасти укус. Од лишћа и плодова праве се чајеви, а у свежем облику сокови. Плодови се могу чувати смрзавањем или сушењем, а можемо припремати џемове и укусне умаке и јела.

Брусница уз витамин А, Це, калијум и биљна влакна садржи бројне биофлавоноиде, међу којима је и кверцетин, са снажним антиоксидативним дејством, чиме се смањује ризик оболевања од многих болести. Хипурична киселина, која се такође налази у брусницама, представља природни антибиотик, тако да се брусницама придодају не само антибактеријска, већ и антифунгална (против гљивица) својства.

Антоцијаниди и проантоцијаниди помажу обнову ћелија. Брусница делује и на снижавање глукозе у крви, што је јако корисно за дијабетичаре, а користи се и да подиже ниво „доброг” холестерола. Помаже и код запаљенских процеса у систему за варење које изазва хеликобактерија (Helicobacter pylori).

Најважнија стања код којих се препоручује свакодневна употреба ових изузетних плодова јесте упала мокраћних путева. Да се инфекције не би понављале, препоручује се редовна употреба бруснице. Годинама су лекари мислили да брусница делује стварањем такве киселости у урину која убија бактерију ешерихију коли, изазивача инфекције. Међутим, нова сазнања откривају оригиналнију улогу бруснице. Она садржи састојке који не дају бактерији да се закачи за ћелије које облажу уринарне путеве и бешику. Ова бактерија која нормално постоји у цревима успева да се увуче у уринарне путеве и тамо се помоћу ситних додатака сличних длачицама хвата за ћелије бешике и наставља да шири инфекцију. Брусница онеспособљава те „закачаљке” па се бактерије мокраћом избаце из организма.