Игра без краја

Реч популарних певача некада се јако „пикала”, а то најбоље потврђују стихови моје песме „Нисам шупља прича”. Сад су јавне личности доста компромитоване. Тих осамдесетих, када сам већ увелико била звезда бивше Југославије, видела сам да у једном тунелчићу, у рупи на сарајевском Требевићу, под картонском настрешницом са своје седморо деце спава жена коју је муж насилник избацио из стана пошто је довео љубавницу. Призор ме је ужасно потресао. Деца од које је најстарије имало десет година живела су као животињице, мишеви или веверице – мотало ми се ноћу по глави. Отишла сам код градоначелника Сарајева и рекла да је велика срамота да мајка са седморо деце, која због једног насилника остаје на улици, нема бар нужни смештај. Уместо тога, добили су двособан стан. Када сам ишла да их обиђем, малишани су потрчали низ степенице мени у загрљај вичући: „Недо, ми сад имамо каду и туш.” То је за њих био врхунац луксуза и квалитета живота. Ту реченицу никада нећу заборавити. Јер сам у том за мене пресрећном тренутку истовремено схватила своју мисију звезде на овим просторима. Да могу и морам да помогнем – рекла је расплакавши се на представљању албума својих 25 хитова у издању „Југотона” на Сајму књига једна од највећих балканских поп певачица Неда Украден, која ову плочу сматра круном каријере дуге пет и по деценија.

Захваљујући свом хуманитарном раду била је изабрана за најпопуларнију Сарајку 1991. године. Позната је по помагању угроженима у катастрофама, у земљотресима, поплавама, разним трагедијама, рударским, саобраћајним и другим несрећама, у помоћи домовима за незбринуту децу, сиромашнима...

– Док сам писала своју биографију, пронашла сам у старој кутији успомена скоро заборављено писмо две девојчице из Алексинца. Када се догодила несрећа у алексиначким рудницима, видела сам да се сва хуманитарна енергија, као у свим катастрофама, слива у одређене центре и да се не зна поуздано где ће чија помоћ да заврши. Увек сам се питала да ли стварно стигне коме је намењена и најпотребнија или некад оде неким другим путем и чак буде злоупотребљена. Вођена овим мислима, а пошто волим конкретно да знам да је сигурно најугроженији добио неопходно и да будем мирна да сам бар двоје људи спасила, инсистирала сам да у емисију „Недељно поподне” државне телевизије чији сам била гост доведу две девојчице из најугроженијих породица погинулих рудара. Девојчице које су се појавиле у програму остале су да живе с мајкама које нису биле запослене. У емисији сам им јавно наменила значајна новчана средства и поклоне у гардероби и другим потрепштинама да им се нађу бар у првим месецима после те трагедије страшних размера. Написале су ми писмо када су постале одрасле и успешне жене. Објавила сам га у својој аутобиографији издвојивши га из мора поште коју добијам све ове деценије. Писале су да никада неће заборавити тај тренутак у животу, али ни подршку која им је значила и у новчаном и у људском смислу. Обавестиле су ме да су завршиле факултете, удале се и имају своје породице, да су успешне у пословима које раде – прича певачица.

Не зна се број хуманитарних концерата које је Неда одржала деведесетих прошлог века сакупљајући новац за лекове, избеглице, школе, домове за незбринуту децу.

– Нисам ни имала коме да наплатим концерт. Не поновило се то време, али увек ће бити потребе да се неком помогне. Увек ће бити непогода, катастрофа, болесних – рекла је док јој је на штанду овогодишњег сајма прилазила Хајрија Рамадани, председница удружења жртава насиља „Хајр”, како би поделила са њом причу о жени која је у једном дану изгубила двоје деце иако је претходно тражила помоћ у Сигурној кући... Неда је пажљиво слушала.

Схватајући из приче да велика екс-Ју звезда никада није помагала зато да би имала неке користи, упитали смо је да ли има утисак да се њој, ипак, ово саосећање са људима у невољи на неки начин вратило.

– Бог ми је дао дивну породицу, за коју сам се жестоко борила. Ћерка и ја остале смо у једном тренутку саме док је била мала. Ето, она данас има диван брак, а ја уживам и учествујем у срећном одрастању своје троје унучића. Мислим да имати такву породицу у данашње време распада породичних вредности, за жену која се сама изборила да је одржи после развода, трагедија током распада бивше државе и свих селидби, представља врхунац надомешћеног у животу – одговара Неда Украден.

Не треба мени само злато

Питамо је зашто је баш сад ред на плочу сабраних хитова. – А зашто не сада? Ово јесу моја најбоља дела, највише је на плочи издања из осамдесетих и тадашњег „Југотона”, али стекли су се услови да се заједно са њима на истој плочи нађу моји новији хитови, каква је песма „Нисам ти ја баш било ко”, објављена пре две деценије. Албум је опус хитова који трају кроз време, али и кроз разне стилове и сараднике, сјајне ауторе. Ту су и моји незаборавни дуети са популарним мушким гласовима: од Арсена, Мише Ковача, Владе Калембeра, Жељка Самарџића до Кемала Монтена и других великана југословенске забавне музике са којима сам имала срећу да се дружим, певам и снимам песме. Са којима сам певала по целој бившој Југославији, али и у свету где живи наша дијаспора – прича поносно и додаје да је анегдота је било много, да је свака песма једна прича, један филм и једна борба за сваки текст, несвакидашњи догађај, као и да није довољно ући у студио и отпевати песму – то је борба за сваки стих.

– Ево, у тој поменутој песми новијег времена у стиховима је писало како мени требају злато и дијаманти. Пришла сам текстописцу док смо вежбали и рекла „Ја нећу само злато и дијаманте. Треба ми неко ко ће да ме воли без ограничења.” Сјајни Фајо променио је стихове и створио будући велики хит. Много музичких драгуља оставила је југословенска забавна музика која је почивала на два-три сјајна композитора осамдесетих. Поред Арсена Дедића и Ђорђа Новковића, ту су и Рајко Дујмић, као и незаборавни Корнелије Ковач.

На питање у ком тренутку је схватила да ће бити звезда Неда је у одговору одсечна, каква, иначе, јесте: – Никад нисам знала да ћу бити звезда. Школовала сам се да будем правник у дипломатији са знањем енглеског, мислећи како ми то пружа широк спектар могућности запошљавања. Али уметност и песма су ми одмах отвориле путеве који су се чудесно изнова расцветавали после сваког хита и спречавали да се било чиме другим бавим.

Први пут је пред публиком запевала на фестивалу „Ваш шлагер сезоне” 1967. године.

– На бину ме је извео Драган Стојнић, свима омиљен као колега, сјајна личност и велики џентлмен. Била сам ученица трећег разреда гимназије и награду за најбољег дебитанта освојила сам с мелодијом „Игра без краја”, чији је назив, с ове тачке гледишта, симболичан.

Срце у срцу

На Опатијском фестивалу 1975. Украденова је остала упамћена по песми „Срце у срцу”, коју је певала с групом „Камен на камен” и с којом је требало да оде на Евровизију. На крају је телевизијско надгласавање у финалу, „по кључу” на евровизијско такмичење, послало словеначку групу „Пепел ин кри”. Али 1981. Неда је с Јадранком Стојаковић и Исметом Крвавац пратила на Евровизији у Ирској Сеада Мемића Вајту с песмом „Лејла”. После хита „Очи твоје говоре”, Неда је 1985. лансирала и мегахит бивше Југославије „Зора је” с продатих пола милиона примерака.