Гра­ну­лат кри­је рак

Mи­хај­ло То­дић

Вест да је гол­ман Ба­јер­на Ма­ри­ја Грос у 23. го­ди­ни обо­ле­ла од ра­ка по­но­во је отво­ри­ло пи­та­ње ко­ли­ко усло­ви тре­нин­га ути­чу на здра­вље фуд­ба­ле­ра. На оп­ту­же­нич­кој клу­пи су ве­штач­ки те­ре­ни са гу­ме­ним гра­ну­ла­том за ко­је по­сто­ји сум­ња да зна­чај­но ути­чу на раз­вој кан­це­ра, а нај­по­дло­жни­ји су гол­ма­ни. При том, же­не че­шће игра­ју на ве­штач­ким те­ре­ни­ма, тач­ни­је на то су при­мо­ра­не јер клу­бо­ви тра­ву чу­ва­ју за му­шке ти­мо­ве ко­ји до­но­се ви­ше нов­ца, што их чи­ни још ви­ше из­ло­же­ним ри­зи­ку о ко­ме се го­ми­ла­ју до­ка­зи.

С дру­ге стра­не оба по­ла су јед­на­ко угро­же­на, јер мно­ги клу­бо­ви има­ју по­моћ­не те­ре­не за тре­нинг са ве­штач­ком под­ло­гом.

Сум­ње да су те­ре­ни са гу­ме­ним гра­ну­ла­том опа­сни по здра­вље пр­ва је јав­но обе­ло­да­ни­ла не­ка­да­шња ре­пре­зен­та­тив­ка САД Еј­ми Гри­фин још 2015. от­кри­ћем да је ме­ђу 250 уни­вер­зи­тет­ских фуд­ба­ле­ра оболелоп од разних облика карцинома, а 95 су гол­ма­ни. На Уни­вер­зи­те­ту у Ва­шинг­то­ну, где је тре­ни­ра­ла жен­ски фуд­бал­ски тим, ме­ђу 38 ак­тив­них и бив­ших игра­ча обо­ле­лих од ра­ка 34 су гол­ма­ни.

Од та­да су бро­је­ви, на жа­лост, по­ве­ћа­ва­ни.

Сум­ња је од по­чет­ка па­ла на те­ре­не са гу­ме­ним гра­ну­ла­том, ко­ју ко­ри­сти ве­ли­ка ве­ћи­на уни­вер­зи­те­та у САД, а у др­жа­ви их има око 12.000. По­чет­на ис­тра­жи­ва­ња су ука­зи­ва­ла да су гол­ма­ни нај­ви­ше из­ло­же­ни ри­зи­ку. Па­до­ви­ма на ве­штач­ку тра­ву уди­шу ис­па­ре­ња гу­ме, а не­рет­ко и про­гу­та­ју зр­на гра­нул­та­та.

У про­те­клих де­вет го­ди­на об­ја­вље­но је ви­ше сту­ди­ја ко­је су по­твр­ђи­ва­ле сум­ње о штет­ном ути­ца­ју ве­штач­ких те­ре­на, а исто­вре­ме­но су ра­ђе­не и оне ко­је су до­ка­зи­ва­ле да су пот­пу­но без­бед­ни. Док су не­за­ви­сне сту­ди­је ука­зи­ва­ле да та­ко­зва­ни „3Г“ те­ре­ни угро­жа­ва­ју здра­вље, ин­ду­стри­ја син­те­тич­ких те­ре­на је об­ја­вљи­ва­ла сту­ди­је ко­је су по­ка­зи­ва­ле да се број фуд­ба­ле­ра обо­ле­лих од ра­ка ста­ти­стич­ки не из­два­ја­ју од оста­лих про­фе­си­ја.

У рас­пра­ву се укљу­чи­ла и ФИ­ФА, али не­му­штом об­ја­вом да „не­ма до­вољ­но до­ка­за да ве­штач­ки те­ре­ни угро­жа­ва­ју здра­вље.

Нај­о­бим­ни­је ис­тра­жи­ва­ње је спро­ве­ла Аген­ци­ја за жи­вот­ну сре­ди­ну и људ­ско здра­вље из Ко­нек­ти­ка­та и по­сла­ла озбиљ­но упо­зо­ре­ње да су сум­ње да ве­штач­ки те­ре­ни угро­жа­ва­ју здра­вље фуд­ба­ле­ра оправ­да­не.

- Ни­јед­на ра­ни­ја сту­ди­ја ни­је ис­пи­ти­ва­ла ва­жно пи­та­ње си­нер­ги­је исто­вре­ме­ног из­ла­га­ња мно­гим хе­ми­ка­ли­ја­ма и шта би то мо­гло зна­чи­ти за здра­вље оних ко­ји игра­ју на тим те­ре­ни­ма. Ана­ли­зе син­те­тич­ких те­ре­на по­ка­за­ле су при­су­ство број­них те­шких ме­та­ча, хе­ми­ка­ли­ја и кар­ци­но­ге­них ма­те­ри­ја у те­сти­ра­ним узор­ци­ма. На­ци­о­нал­ни ин­сти­тут за здрав­стве­не на­у­ке о жи­вот­ној сре­ди­ни из­ве­шта­ва да чак и ка­да по­сто­ји ни­ска из­ло­же­ност по­је­ди­ној хе­ми­ка­ли­ји ко­ја мо­жда не иза­зи­ва рак, кад мно­ге хе­ми­ка­ли­је ни­ског ни­воа де­лу­ју за­јед­но оне за­и­ста мо­гу иза­зва­ти рак. Оло­во је про­на­ђе­но у сва­кој сту­ди­ји. Јед­на сту­ди­ја је по­ка­за­ла да је кон­цен­тра­ци­ја оло­ва на јед­ном те­ре­ну 500 до 1000 пу­та ве­ћа од кон­цен­тра­ци­је оло­ва на дру­гим те­ре­ни­ма. Ово по­ка­зу­је ко­ли­ко мо­гу би­ти ва­ри­ја­бил­ни узор­ци и за­што се не мо­же прет­по­ста­ви­ти да је­дан узо­рак сту­ди­је пред­ста­вља нор­му за све узор­ке. Утвр­ђе­но је да се бен­зо­ти­а­зол, ири­тант ока, ко­же и ди­сај­них пу­те­ва, по­сто­ји у ско­ро свим те­сти­ра­ним узор­ци­ма ва­зду­ха узе­тим из­над ве­штач­ких те­ре­на – пи­ше у за­кључ­ку сту­ди­је ко­ју је пот­пи­са­ла ве­ли­ка гру­па од 170 на­уч­ни­ка за рак оку­пље­них у Про­јек­ту Ха­ли­факс.

Сту­ди­ја је ука­за­ла да ри­зик по здра­вље не пре­ста­је из­ла­ском са ве­штач­ког те­ре­на.

- Ни­јед­на сту­ди­ја ни­је раз­ма­тра­ла до­дат­но из­ла­га­ње ко­је се де­ша­ва ка­да игра­чи гу­ме­ни гра­ну­лат из­не­су са по­ља у ча­ра­па­ма, ко­па­шка, ко­си и пре­не­су их у свла­чи­о­ни­це, у обу­ћу, да­ље у ку­ће, ауто­мо­би­ле, шко­ле – пи­ше у за­кључ­ку сту­ди­је.

Про­је­кат Ха­ли­факс је по­кре­нуо да­ља, озбиљ­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња. Сту­ди­ја спро­ве­де­на у Европ­ској уни­ји по­ка­за­ла је да го­ди­шње 42.000 то­на гу­ме­ног гра­ну­ла­та са те­ре­на до­спе у жи­вот­ну сре­ди­ну. Дру­го је до­ка­за­ло да то­ком лет­њег пе­ри­о­да тем­пе­ра­ту­ра гу­ме­ног гра­ну­ла­та до­сти­же до 60 и чак 70 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са, што по­ве­ћа­ва кон­цен­тра­ци­ју ток­сич­них ис­па­ре­ња.

У ис­тра­жи­ва­ње су се укљу­чи­ли и Ја­пан­ци. Сту­ди­ја из 2019. по­ка­за­ла је да у гу­ме­ном гра­ну­ла­ту по­сто­ји 306 хе­ми­ка­ли­ја од ко­јих су 52 на ли­сти кан­це­ро­ге­них.

Европ­ска сту­ди­ја о про­це­ни ри­зи­ка ра­ђе­на је пр­ви пут 2020, а до­пу­ње­на је 2022. У узо­ри­ци­ма из 17 зе­ма­ља по­твр­ђе­но је при­су­ство ма­те­ри­ја опа­сних по здра­вље, ма­да је на­гла­ше­но да ни­је би­ло де­таљ­не рас­пра­ве ко­ли­ко тре­нин­зи на те­ре­ни­ма са гу­ме­ним гра­ну­ла­том по­ве­ћа­ва­ју мо­гућ­ност обо­ле­ва­ња од ра­ка.

Док тра­ју рас­пра­ве из­ме­ђу на­уч­ни­ка и ин­ду­стри­је, Ма­ри­ја Грос је ушла у ста­ти­сти­ку с мно­го пи­та­ња на ко­ја за са­да не­ма ја­сног од­го­во­ра. Ба­јерн је по­ну­дио бар део ре­ше­ња. Дан по­што је Грос об­ја­ви­ла да бо­лу­је од ра­ка до­би­ла је но­ви уго­вор. Клуб је об­ја­вио да Грос то­ком ле­че­ња не­ће тре­ни­ра­ти, али ће има­ти нео­п­ход­ну ле­кар­ску не­гу и сву оста­лу по­др­шку клу­ба.

У Европ­ској уни­ји за­бра­на од 2031.

Eвропска ко­ми­си­ја је 8. ав­гу­ста об­ја­ви­ла да ће од 2031. у Европ­ској уни­ји би­ти за­бра­ње­но по­ста­вља­ње те­ре­на са гу­ме­ним гра­ну­ла­том.

У Европ­ској уни­ји по­сто­ји око 16.000 те­ре­на са гу­ме­ним гра­ну­ла­том. Пре­по­ру­ка Европ­ске ко­ми­си­је је да се поч­не са тра­же­њем за­мен­ских ре­ше­ња уз на­по­ме­ну да је нај­бо­ље ко­ри­шће­ње при­род­них те­ре­на. 

Као за­ме­на за гу­ме­ни гра­ну­лат на­ве­де­на је плу­та, по мо­гућ­ству од др­ве­та ма­сли­не

На­ве­де­но је да су вер­зи­је 4Г, 5Г и 6Г, без гу­ме­них гра­ну­ла­та, та­ко­ђе без­бе­не за упо­тре­бу, ме­ђу­тим, фуд­бал­ске ор­га­ни­за­ци­је ове те­ре­не још ни­су озва­ни­чи­ле као до­зво­ље­не.

Шко­ти тра­же за­бра­ну

Шкот­ски Уни­вер­зи­тет у Стир­лин­гу је по­чет­ком но­вем­бра од Вла­де Ве­ли­ке Бри­та­ни­је да за­бра­ни упо­тре­бу те­ре­на са гу­ме­ним гра­ну­ла­том. Као раз­лог на­ве­ден је ште­тан ути­цај по здра­вље фуд­ба­ле­ра.

Шкот­ски клу­бо­ви су се ус­про­ти­ви­ли за­бра­ни, али је Ми­ни­стар­ство за спорт, кул­ту­ри и ме­ди­је из­ра­зи­ло за­бри­ну­тост због ути­ца­ја „3Г“ те­ре­на на жи­вот­ну сре­ди­ну и на­ја­ви­ло је да ће раз­мо­три­ти пред­лог.

Ви­сок ри­зик по гол­ма­не

Еј­ми Гри­фин је по­сле пр­вог упо­зо­ре­ња на штет­ност те­ре­на са гу­ме­ним гра­ну­ла­том сво­је ис­тра­жи­ва­ње про­ши­ри­ла на аме­рич­ки фуд­бал, ла­крос и беј­збол, спор­то­ве ко­ји та­ко­ђе ко­ри­сте син­тек­тич­ку под­ло­гу.

По­след­њи званичан по­да­так с кра­ја 2020. је от­крио 268 со­пор­ти­ста обо­ле­лих од ра­ка, 123 же­не и 145 му­шка­ра­ца.

Од 209 фуд­ба­ле­ра у обе кон­ку­рен­ци­је са ди­јаг­но­зом ра­ка чак 60 од­сто, тач­ни­је 125 су гол­ма­ни. Oвај по­да­так на­ро­чи­то ука­зу­је да су гол­ма­ни у ви­со­ко ри­зич­кој гру­пи на те­ре­ни­ма са гу­ме­ним гра­ну­ла­том због че­шћег кон­так­та са опа­сним хе­ми­ка­ли­ја­ма.

Нај­ве­ћи про­це­нат гол­ма­на је ме­ђу обо­ле­ли­ма од ле­у­ке­ми­је, чак 68 од­сто.

Oд 12 обо­ле­лих од ра­ка штит­не жле­зде све су же­не ста­ро­сти од 16 до 26 го­ди­на.

Бо­стон из­у­зе­так

На жа­лост, ни­јед­на сту­ди­ја ни­је об­ра­ди­ла по­сто­ји ли по­ве­ћан број обо­ле­лих од ра­ка ме­ђу ре­кре­а­ти­ци­ма ко­ји ко­ри­сте син­те­тич­ке те­ре­не.

Не че­ка­ју­ћи та­кве по­дат­ке, Бо­стон је за­бра­нио ко­ри­шће­ње син­те­тич­ких ма­те­ри­ја­ла на игра­ли­шти­ма за де­су, те­ре­ни­ма ре­кре­а­ти­ва­ца и пар­ко­ви­ма.

Из­у­зе­так је Џа­јант ста­ди­он ко­ји ко­ри­сте Њу Ин­гланд, и клуб аме­рич­ког фуд­ба­ла Па­три­от­си. На ње­му је по­ста­вље­на та­ко­зва­на филд-тарф под­ло­га ко­ја на ме­тру ква­драт­ном за­др­жи три ки­ло­гра­ма пе­ска и 1,5 ки­ло­гра­ма гу­ме.

Иако је ова под­ло­га про­це­ње­на као не­ри­зич­на по здра­вље, сту­ди­ја је по­ка­за­ла да се на њој 88 од­сто по­ве­ћа­ва­ју по­вре­де укр­ште­них ли­га­ме­на­та и 31 од­сто ве­ћи број по­вре­да скоч­ног згло­ба не­го при­род­на под­ло­га.

ФИ­ФА на­ме­ра­ва да ко­ри­сти Џа­јант ста­ди­он за СП 2026. и зах­те­ва по­ста­вља­ње при­род­не тра­ве.

Разлика у симулацији

Разлику између 3Г терена и каснијих верзија чини подлога која опонаша природну земљу:

3Г ТЕРЕНИ:

- Испуњени песком и гумом повећавају безбедност и удобност што мање бриге о повредама

- Призната и прихваћена као сертификована површина за игру од стране међународних управљачких тела за фудбал и рагби.

- Пресликава квалитете игре на трави у одбијању, удару, темпу и перформансама

- Јефтинији су од 4Г терена.

- Отпорнији су на временске прилике и није потребно заливање водом.

- Може да издржи интензивну употребу без показивања знакова хабања

 4Г ТЕРЕНИ:

- Без пуњења синтетиком, посуте песком.

- Мање одржавања и има реалније карактеристике 

- Опција за затворене просторе и подручја са ограниченим приступом