Час историје у Српској кући и острву Видо

У Српској кући на Крфу врло посећеном и с почетка јесени, усред старог дела главне вароши тог грчког острва, ових дана је посебно живо. Почетак октобра био је у знаку посета многих школских екскурзија из Србије, Републике Српске, дијаспоре. Стотине младих у дану борави овде, те потом бродом одлази на оближње острво Видо. С циљем да боље упознају нашу прошлост, поклоне се сенима предака страдалих у Великом рату.

За све њих, како за „Магазин” казује кустос Српске куће на Крфу, Љубомир Сарамандић, ово је посебно емотиван тренутак. Нека врста преокрета у доживљају света, стицање националног идентитета.

– У времену у којем је површни хедонизам наметнут као смисао живота, сви повремено, као последица тога, имамо утисак да је нама неко нешто дужан. Зато је долазак на ово место и на острво Видо чини ми се најважнији, будући да се овде јавља осећај дуга, дужности и захвалности према прецима. То је један од најважнијих разлога зашто млад човек треба да дође на ово место: зарад неке врсте корекције света у којем живимо, као и стицање националног идентитета – верује наш саговорник.

И музеј и почасни конзулат

Љубазан и учтив, Сарамандић је свакако права особа да то спозна јер, како каже, има част да већ 24 године обавља дужност кустоса у том српском здању на Крфу.

– На првом спрату је музеј „Срби на Крфу од 1916. до 1918”, а на другом почасни конзулат Републике Србије – објашњава Љубомир.

Смењују се ђаци из Београда, Бијељине и Власенице, доћи ће још неке школске екскурзије.

– Све оне, без обзира на то да ли долазе из Србије, Републике Српске или дијаспоре, имају готово исти набој и исто узбуђење док слушају песму „Тамо далеко” и „Плаву гробницу”. Тако да је ово једна прилика на нивоу нације и државе да формирамо и национални идентитет, рекох већ, нека врста корекције моралних вредности без великих, крупних речи и моралисања – каже Сарамандић.

Открива да се приликом тих посета обрати младима у једном тренутку питањем одакле долазе, да ли су уморни од пута. Истог тренутка схвате да су то исто растојање који су они прешли аутобусима препешачили српски ратници преко албанских планина, уз температуру која се спуштала и до минус 20, уз резерве хране довољне за девет дана (а повлачење је трајало између 20 и 40 дана).

– Тог тренутка почиње њихова идентификација са судбином предака. А кад год сам у прилици с младима одлазим и на острво Видо. Да им посматрам лица у том тренутку њихове катарзе, када се прочита песма „Плава гробница”, уз минут ћутања, и када се положи венац уз песму „Тамо далеко”. Тада млад човек неретко покрије мајицом лице не би ли сакрио сузе. Ова туга је ипак краткотрајна, а понос, надахнуће и нека нова снага која се ствара на овом месту нешто је с чим се враћају у градове из којих су дошли – описује утиске наш саговорник.

Из Српске куће следи одлазак на пристаниште, одакле се бродом плови на оближње острво Видо. То је посебно место наше историје, на острву је маузолеј костурница са спомен-плочама палим српским ратницима. До њега сви с обале долазе уређеном стазом и ту се поклањају њиховим сенима.

Стара здања Керкире

А они који туристички путују на Крф, да се одморе или упознају ово острво, примећују овде низ посебности које ваља видети. Ми смо на крфски аеродром авионом долетели из Ниша, након непун сат лета. Град Крф (Керкира) занимљив је, углавном са старијим здањима, мноштвом хотела уз морску обалу, али и на брдима око града. Уочљива је и овде гужва у саобраћају, мноштво возила, с недовољно места за паркирање. Аутобуски превоз је редован и удобан, води свим путевима по острву.

Стари град у центру Крфа пун је уских улица, мањих радњи са сувенирима, храном, посластицама...

Препун туриста и у октобру

Крф је и почетком октобра препун туриста, не само наших: свуда се чују руски и немачки језик, виде групе Јапанаца и других нација. А море је и у овом јесењем месецу топло, погодно за купање, док је дневна температура напољу око 25 степени. Свуда миришу четинари, све је зелено и у растињу, не кажу узалуд да је ово најзеленије грчко острво. Крфљани су предусретљиви, многи говоре и енглески. Ово медитеранско место живи и у јесен пуним темпом.

Сјај палате „Ахилион”

Изнад града Крфа налази се дворац-палата „Ахилион”, летњиковац аустријске царице Елизабете подигнут с краја 19. века и изузетно опремљен. Палата је обновљена 1994. и од тада се користи као музеј, место за одржавање разних догађаја. Двориште палате, у којем су пространи вртови и бујна вегетација, украшавају скулптуре и статуе. Мада због актуелног реновирања нисмо могли унутра, рекли су нам да је ентеријер с богато украшеним таваницама и зидовима с делима италијанских уметника... Споља су перистили са статуама муза, ту је и аркада мудраца. Врт је такође пун статуа, међу којима је и Ахилова. Све то и низ другог уз прави царски поглед на морску пучину.

Палеокастрица у медитеранском зеленилу

Посебан утисак оставља место Палеокастрица, на супротној страни у односу на град Крф (25 км удаљен). За њега кажу да је заштитни знак кристалних вода и каменитих увала. Овде су и дивне пешчане плаже, мањи хотели, маслињаци, медитеранског зеленила је у изобиљу. Изнад града је чудесан манастир на каменој стени, одакле се пружа широк поглед на море. Светиња је посвећена Богородици Марији. Манастир је основан 1225. године, а монашке ћелије и прелепо двориште с луковима изграђени су у 18. веку. У музеју манастира може се видети изузетна збирка византијских икона, црквених књига, одежда и светих реликвија.