Пси нас воле као своју породицу
Пси своје власнике доживљавају као породицу, чак и више него друге псе, открила су истраживања која су се базирала на скенирању мозга паса. Овај налаз баца ново светло на јединствену везу између човека и његовог четвороножног пријатеља, која је еволуирала током хиљада година.
Научници су анализирали реакције у мозгу паса када су били изложени различитим мирисима, укључујући мирисе људи који им значе. Резултати су показали да се центри за награђивање у мозгу паса активирају значајно више на познате људске мирисе него на мирисе других паса. То је јасан знак да пси своје власнике не виде само као „вође чопора”, већ као праву породицу.
За разлику од вукова, њихових предака, пси су током хиљада година доместикације развили способност да граде дубоку емоционалну везу са људима. То се огледа у њиховом поверењу, као и у способности да разумеју наше емоције и гестове. На пример, пас може да препозна када сте тужни и да покуша да вас утеши, што је способност коју вукови не показују.
Студија др Такашија Нагасаве са Универзитета Азабу у Јапану, открила је да се ниво окситоцина, познатог као „хормон љубави”, повећава код и људи и паса током интеракције са љубимцем, попут мажења или гледања у очи. Ово је исти хормон који се лучи када мајка гледа своју бебу, што потврђује да је веза са псима дубоко емотивна и биолошки утемељена.
Како пси могу да нас разумеју?
Пси имају јединствену способност да тумаче људске изразе лица и расположење. У студији објављеној у часопису Current Biology, откривено је да пси користе леву хемисферу мозга за анализу људских гласова и десну за препознавање емоција израза лица.
Ова емпатија није случајност – то је резултат хиљада година сарадње између људи и паса, што је довело до тога да пси развију инстинкт да помогну, утеше или просто буду ту за нас.
„Пси су развили способности које им омогућавају да разумеју људске емоције боље него било која друга животињска врста”, истиче професор Атила Андикс, аутор истраживања са Универзитета Лоранд у Мађарској.
Веза између људи и паса је дубоко емоционална и обострана. Она је дубоко укорењена у емоционалним и биолошким механизмима који обе стране чине срећнијим. Док се ми ослањамо на њих за дружење, верност и утеху, они у нама виде породицу коју су изабрали.
„Када сте тужни, ваш пас ће вас утешити не зато што је научен, већ зато што заиста осећа вашу бол”, објашњава др Грегори Бернс, амерички неуронаучник и професор на Универзитету Емори у Атланти. Његова истраживања су фокусирана на разумевање функције мозга код људи и животиња, а постао је посебно познат по својим радовима на неуронауци паса.
Он је био један од првих научника који је користио магнетну резонанцу за проучавање мозга паса док су били будни и свесни. Његова истраживања су пружила нове увиде у начин на који пси доживљавају свет, укључујући то како препознају и реагују на људе.
Др Бернс је, такође, аутор књига How Dogs Love Us, у којој објашњава како пси осећају љубав и везу са људима и What It's Like to Be a Dog, где истражује свест и емоције код различитих животињских врста.
