Важно је да умете да извучете поуку

У данашње време, када јефтине теме, глупирање и скандали дижу гледаност, јако је важно задржати и приказати добронамерност, пристојност, знање и образовање, жељу да се саговорник саслуша, чује и уважи, каже водитељка Маја Жежељ.

Већ десет година је заштитно лице ТВ Н1. Читала је вести на свим важним домаћим каналима, а са води Дневник ТВ Н1, у 19.00 сати. Прошла је дуг пут, од Трећег канала, преко ТВ Политике и БК ТВ, до Б92, РТС и ТВ Н1. Једно време је била и предавач на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум.

У којој мери су се испуниле њене жеље и професионала очекивања, од 1991. године када је ушла у свет телевизије?

– Волела бих да могу да се правим важна – каже Маја Жежељ. – Да кажем како сам, ето, нешто планирала па се то испунило. Али, није тако. Ја не правим планове, а још мање имам очекивања. Кад сам почела да радим на телевизији, било је много другачије него данас, пре свега мислим на технолошки напредак који се догодио. Сада је све брже, захтевније, разноврсније. Више се ради. Мора много да се проверава, анализира… Међутим, радим посао о коме сам учила, пратила сам промене, прилагођавала се, мењала и стигла овде где сам сада. Задовољна сам.

Каријеру је почела у спортској редакцији Трећег канала. Завршила је Тринаесту београдску гимназију и школу спикера, а касније је у Лондону завршила школу енглеског језика. Дипломирала је новинарство и завршила мастер студије из области комунукације. Прва информативна редакција у којој је радила је била на ТВ Политика. У каквом сећању јој је остала?

– На ТВ Политици много сам научила, а пре свега имала прилику да радим са дивним сарадницима. Била је динамична и у том периоду најбоља телевизија, поред ТВ Студио Б. Пет година сам радила на ТВ Политика. Жао ми је што је данас немогуће замислити да су те телевизије некада постојале, да су се такмичиле ко ће први донети вест, да су гледаоци тражили информације код нас, а да сада тих канала више нема. ТВ Политика више не постоји, а ТВ Студио Б није више такав. Могле су да остану, као градске телевизије, да прате шта се ради у Београду, пре свега да постављају питања, да инсистирају на одговорима и информишу људе који живе у овом граду. Али...

Касније је оне који су постали позната ТВ лица захваљујући ТВ Политика и ТВ Студио Б срела на БК телевизији и ту су опет лепо сарађивали.

– Ево, и данас, на ТВ Н1 радимо заједно. Добра је то школа била.

А да ли је, као професионалац, задовољна оним што је постигла у РТС?

– РТС је највећа телевизија на којој сам радила, самим тим и најгледанија. Причу о гледаности и препознатљивости одавно сам закључила, више сам окренута добром садржају. Имам лепа искуства са РТС-а, пре свега због колега са којима сам сарађивала. Кад се сретнемо данас причамо као да смо се јуче видели. Што се посла тиче, можда је могло да буде динамичније, али тешко је покренути толики систем.

Многи не воле да откривају тајне свог заната, али она није таква. Чули смо шта је најважније за доброг спикера или водитеља вести. Вели: пре свега мора да зна шта прича и да уме то да каже, а да све остало после сложи и уклопи.

– Нема ту велике филозофије: гледалац жели информацију, по њу је дошао код нас. Ми је имамо и треба да је пренесемо. Јер ако је обавештен, гледалац може да се пита о свом животу. Ако није, живеће како му се каже.

Важан је и начин, наравно, дисање, фонација, импостација, артикулација, акцентуација, обрада и обележавање текста, став, говор тела, понашање у студију… Кад се све то упакује, долазимо до оног најважнијег – да гледаоци верују и изаберу баш нас као извор информација.

У једном разговору изјавила је још да постоји минимум дванаест ствари о којима човек мора да води рачуна кад се нађе исред камере. Може ли да их наведе?

– Не баш. До тога се долази кроз процес. Морамо прво да „размонтирамо” оригиналну поставку коју свако од нас носи и за коју верује да је једина могућа. А онда полако постављамо нову причу. Да би се контролисало, мора да буде јасно. Кад радим са људима, прво се изненаде шта све могу да промене и дотерају, а онда се још више изненаде кад схвате колико су старе навике и поставке дубоке, јаке и упорне.

У свету телевизије успешно ради више од тридесет година, али никада није имала амбиције да, осим информативног програма ради нешто друго. Зашто?

– Информативни програм ме некако одредио, а ја се нисам много бунила. То су теме које ме интересују, иако се често због њих изнервирам – каже кроз осмех. – Ваљда ми зато и одговара. Не оставља ме равнодушном и није ми досадно. Желим да верујем да се после Дневника ТВ Н1 гледаоци запитају о неким, појавама, људима, ситуацијама у свакодневном животу…

Маја Жежељ живи у складном браку са Иваном Станковићем, маркетиншким стручњаком, власником агенције „Communis” који је у последње четири године успешно водио ток шоу „Шта сам теби, ко сам себи” (ТВ К1) а сада је аутор нове емисије „Да нам живи, живи рад” РТ Војводина. Имају ћерку Лену и сина Марјана.

Драго јој је што је њен супруг аутор емисија у којима људи пре свега пристојно разговарају и што емисије истичу позитивне и лепе стране гостујуће личности, каже.

– Понављам, у данашње време, када јефтине теме, глупирање и скандали дижу гледаност, јако је важно задржати и приказати добронамерност, пристојност, знање и образовање, жељу да се саговорник саслуша, чује и уважи. Надам се да то што се види у Ивановим емисијама може да „изађе из телевизора” и пређе у свакодневни живот овог нашег наелектрисаног народа.

Шта је за њу срећа? Бити здрав и бити добро, каже. За њу је срећа и кад је са вољеним и драгим људима (и животињама).

– Срећна сам због сваког мирног и лепог дана!

Наша саговорница је имала својевремено саобраћајну несрећу, која ју је на два месеца одвела у шок-собу. Касније је поново учила да хода. Потом се разболела од тешког облика сепсе и лекари су се борили за њен живот.

– То је једноставно тако. Само размишљате шта из целе приче можете да извучете као поуку. Онда поређате живот другачије.

А како дефинише успех?

– Свако има своју меру успеха и кад човек остане сам са собом, некако је и одговоран самом себи. Потребе, жеље, амбиције сваког од нас су различите, некад претеране, некад наметнуте. Равнотежа и мир данас су ми највећи успех, то вероватно иде с годинама – рекла је Маја Жежељ.