Друштвеније врсте живе дуже
Друштвеније врсте на нашој планети живе дуже, али су и током дужег временског периода способни да стварају потомство, показала је прва студија која обухвата истраживање о друштвености животињског царства, објавили су експерти с Универзитета Оксфорд.
Овим истраживањем обухваћене су 152 животињске врсте, укључујући птице, сисаре, инсекте и корале. Резултати су показали, како се наводи на сајту поменутог универзитета, да врсте које у себи имају израженију друштвеност живе дуже, односно касније сазревају, али и да имају већи пород у односу на оне које бирају усамљенички живот.
„Савезници одређених јединки могу помоћи у заштити од грабежљиваца, чиме се продужава животни век, али стрес друштвених хијерархија и сукоба може имати супротан ефекат. Друштвеност је основни аспект многих животиња, али још нам недостају докази о правим предностима друштвеног живота. Ово истраживање показало је да друштвеније врсте, попут мајмуна, слонова, фламинга или папагаја имају дужи животни век и бројније су од оних које живе саме, као што је случај с појединим врстама риба, гмизавцима и одређеним инсектима”, објаснио је др Роб Салгуеро Гомез, главни аутор студије.
Експерти сматрају да су друштвеније врсте заштићеније, јер имају бољу могућност прилагођавања, али и одбране од непријатеља. Међутим, друштвеност има и своје мане, наводе експерти. Због већег броја јединки у заједници, без обзира на врсту, чешће долази до ширења заразних болести, агресивног понашања, па и сукоба. Ипак, научници сматрају да су предности друштвености далеко веће од њених негативних ефеката.
