И балерина и репортер
Иако је цео живот провела у балетским шпиц-патикама, у данима неизвесности прихватила се новинарског посла. Однедавно води јутарњи програм ТВ Студија Б, игра на сцени Народног позоришта, држи часове
У Клубу Народног позоришта попили смо кафу чекајући Дрину Пешић, односно завршетак редовних балетских вежби у пола 11, време које нам је и заказала. Дошли смо раније због фотографисања испред здања у ком је са својих 50 година она и даље на балетској сцени. „Извините, не прекидамо никада вежбе, важне су за нашу играчку кондицију и стас”, рекла је стижући жустро, разиграна као девојчица, витка каква је одувек. Пре вежби, истога дана, гледали смо је у улози водитељке јутарњег програма Студија Б.
Обе своје љубави, балет и телевизију и данас негује са истим жаром, због чега јој, каже, никад није тешко. Ни да устане раније да би обавила породичне обавезе, ни да се увече креће по градским културним догађајима како би контактирала са гостима својих емисија... „У балетским шпиц патикама сам цео свој живот, а водитељски посао радим већ 17 година, откада сам на ТВ Политици добила емисију Свет балета. Одрасла сам уз маму Бориславу, балерину Народног позоришта у Сарајеву и оца дописника и новинара „Политике” Мухарема Дурића. Још као дете упијала сам знање обе професије. Са мамом сам ишла редовно у позориште, јер сам још као девојчица знала да ћу бити балерина, као што је то већ сада, додуше још као ученица, и моја ћерка Искра. Али, и са татом сам редовно долазила у вашу редакцију преко распуста, а нарочито откако смо се због догађања деведесетих преселили у Београд, из ког је мајка и дошла у Сарајево. Имамо занимљиву испреплетену судбину: она, Београђанка, играла је у граду на Миљацки, а ја Сарајка примљена сам на аудицији у београдско Народно позориште са 18 година, пошто сам средњу балетску успела да завршим, кад смо се доселили, у школи „Лујо Давичо”.
Тако Дрина каријеру балерине на сцени водећег балета у земљи почиње рано. И то са карактерним улогама. Остварио јој се сан да има соло тачку у шпанској игри у Лабудовом језеру, носила је и улоге Мерцедес и Циганке у Дон Кихоту, играла Нанин у Дами с камелијама...
„И даље сам активна балерина, иако у складу с годинама, јер је балет уметност младих. После наметнуте паузе на сцени због неразумевања са прошлим руководством Балета, када смо ми који нисмо добијали улоге испијали кафе у клубу уместо да играмо, садашња директорка балета Ана Павловић указала ми је поверење и прошле сезоне доделила ми улогу мајке Берте у балету ' Жизела'. То је улога другачија од свих мојих досадашњих. До сада сам тумачила ликове темпераментних жена, а овога пута једну мирну сељанку на чије руке Жизела која умире због љубави пада. Не могу да верујем да сам се толико идентификовала са улогом која је за мене изазов, да су моје сузе на сцени увек праве, премда се трудим да не претерам у тој трагичној завршној секвенци”.
Данас зна да ју је неправда коју је доживела као прекид у зениту своје каријере, ојачала. Схватила је да је у свету великих сујета вероватно сметало што је брзо, још брже откад је на телевизији, постала позната, уз надимак Дрина балерина. Но, да те неправде није било, рецимо, не би се окренула телевизији на прави начин, и извукла наук да човек мора да и најгоре дане и поразе окрене у своју корист. Тада побеђује.
Вештину да на свој начин, како је запажено, од ове сезоне води дневни и то јутарњи програм, у данима ове неизвесности је и стекла. Годинама пре је на разним телевизијама, од БК, ТВ Станком и ЈУ инфо до ТВ Арт и „Наша”, имала ауторске емисије из области културе. Пре четири године понуђен јој је посао репортера са београдских улица. Прихватила је то здушно, кренувши од почетака новинарског заната, јављајући вести из водовода, с лица места за време градских кварова и пожара... Паралелно са употном вежбом и игром на балетској сцени.
„Иако су моји пријатељи говорили да је за мене понижавајуће да будем репортер са улице, схватила сам то као незаменљиво искуство и поносна сам што сам употпунила своје новинарско знање. Открила сам посебно узбуђење у жижи свакодневних догађања, када мораш бити брз, концентрисан и спреман и на непријатности и добацивања. Схватила сам да је извештавање прави новинарски посао и да не може да се пореди са снимањем у студију, по озбиљности и тежини. Уједно, постајеш сналажљивији, јер мораш. Предложила сам уредници Ивани Вучићевић да на те разне теме направимо толк-шоу, као емисију суботом”, прича.
Убрзо, једночасовна емисија суботом у шест, постала је ове сезоне двочасовни програм Суботом у пет, због интересовања гледалаца и гостију. У томе јој је помогао и њен лични пројекат „Вече балета и моде” које последњу деценију организује често на разним сценама, спајајући људе из света уметности, моде и забаве, привлачећи медије.
„То знање сам искористила за емисију, Као некадашњи аутор била сам ограничена на теме из културе, али сам временом схватила да је боље емисију прошарати разним областима и темама. Људи воле да чују правни или савет лекара, као и све око уписа деце у школе. Али, воле и естраду. Искрено, имала сам дуго предрасуде да су у том свету попуписмени и лоши људи. Извињавам им се због такве заблуде: баш као и у култури, на тој сцени има и препаметних и образованих, финих људи, као што има и оних других. Међу глумачким и балетским величинама упознала сам и мали број оних који су ме потпуно непријатно изненадили. То што је неко глумица или редитељ не значи ни да је бољи, ни да је гори од учесника садашњих ријалити програма”.
Додаје и да је упознала, радећи емисију у новој форми, до сада већ много естрадних звезда и схватила да је тај посао нарочито тежак за жене, поготово ако имају малу децу и породицу, а желе да створе или одрже каријеру.
Оно што је данас посебно испуњава су часови балета на којима преноси своје знање другима. У „Божидарцу” тренутно држи часове девојчицама, али и сениоркама. Мушкараца је код нас, на жалост, како мисли, мало у школама ове уметности. Заједно са Аном Пфлуг, која је основала центар за ширење балетске уметности, даје и часове у предшколским установама, а у новембру планирају да организују Фестивал балета у Дечјем културном центру, на ком ће бити и више радионица са познатима из света игре и глуме.
„Тако, за хоби немам времена. Али, када видим те девојчице које следећи моје покрете чак и косу намештају као ја, попут моје ћерке, ништа ми није тешко. Могу сваког дана да кувам и да чистим, перем, пеглам, играм балет и водим емисије – ако сам испуњена”, поручује.
Увек времена за ципеле
Оно за шта Дрина Пешић увек има времена, чак и када је у највећем послу на свим „фронтовима”, како каже, јесу ципеле. „Кад ми је најтеже, свратим и купим ципеле чији сам фан. Волим екстравагантне, занимљиве ципеле. Штикле волим више него балетанке”. На питање да ли ће своју вероватно завидну колекцију једном показати, одговара да већ размишља о томе.
Златибор и фенси и усамљенички
Откако је упознала супруга Горана, захваљујући изложби у Војном музеју у ком је радио, почели су заједно да путују. Њихова трочлана породица данас је на путу кад год уграбе времена. Лети воле да иду у Грчку, на плаже Ситоније, али и обавезно да у Солуну попију кафу на Аристотеловом тргу. Ипак, највише воле да оду на Златибор, на ком су често викендом. „Знам да га многи критикују због претеране изградње, али мени тамо ништа не смета. Управо волим Златибор као место на ком могу да седим у кафићима и разгледам радње са фенси ципелама, а истога дана са породицом идем у дуге шетње непознатим путељцима. Волим и природу и живост ове наше планине, идеалне како за оне који воле да се срећу с познатима, тако и за усамљенике”, каже Дрина.
