У дому кинеске уметности ткања бамбуса

Изгледало је једноставно док је искусни мајстор Чен Јунхуа за неколико тренутака, премећући танке сламчице од бамбуса једне преко других, „исплео” рибу. Још брже је вештим прстима направио цвет.

Када су, међутим, новинари из разних крајева света, на вишедневном студијском путовању у Кини, у организацији медијске куће „People’s Daily”, добили у руке исте сламке да уз помоћ млађих Ченових сарадника израде фигурице у облику риба, схватили су да је ово умеће далеко од једноставног.

Управо вештини ткања бамбусовим нитима посвећен је Међународни музеј уметнина од бамбуса (International Bamboo Art Museum) у округу Ћингшен градa Мејшанa, у југозападној кинеској провинцији Сичуан.

Ова врста делатности је у Кини проглашена националним нематеријалним културним наслеђем, а Ћингшен родним местом или домом кинеске уметности ткања бамбуса. Учитељ Чен Јунхуа је један од најискуснијих мајстора из овог округа, у којем се вештина израде предмета од бамбуса преноси из генерације у генерацију око 3.000 година.

Музеј у којем су, кроз делатност прераде бамбуса, на око 6.000 квадрата изложбеног простора представљени кинеска традиција и савремена достигнућа, постао је незаобилазна станица за посетиоце Мејшана, града на чијој територији живи око 3,4 милиона људи.

Осим што се на овом месту од мајстора Чена и његових колега може учити о начину добијања најтањих нити од бамбуса и разним стиловима ткања, треба видети поставку која представља развој људског стваралаштва и коришћење разних посуда и справа од ове биљке које су се користиле у производњи и свакодневном животу од неолита. Наравно, представљени су и савремени ручно израђени предмети и уметничка дела у ћингшен стилу. Овде је изложена и највећа бамбусом у боји исткана таписерија-слика „Башта с поврћем”.

Ћингшен, као део територије града Мејшана, налази се на почетку јужног „Пута свиле” и већ дуго учествује у културној размени и сарадњи са земљама и регионима дуж поморског „Пута свиле”, укључујући југоисточну Азију. У оквиру програма ревитализације старих заната сертификовано је више од 130 мајстора ткања бамбуса, састављено је око 20 комплета наставног материјала о изради бамбусове свиле и равног ткања бамбуса, а иновиран је и развијен систем од више од 3.000 производа у пет главних категорија, укључујући и особени спој ткања бамбуса и производа од порцелана.

Предмети од бамбуса рађени ћингшен техником често се поклањају страним званичницима и пријатељима, а стручњаци Унеска су га означили као „чудо у историји ткања бамбуса, уметност унутар уметности”. Мајстори из овог центра обучили су више од 20.000 талената у индустрији бамбуса из око 30 земаља и региона, укључујући Бразил и Гвинеју, доприносећи мудрости и снази зеленог развоја Иницијативе „Појас и пут”. Текст и фотографије

Место три Суа

Мејшан је познат и као хиљадугодишњи град књижевности и примарни центар културе. Ту је и место три Суа – Су Шија, познатог и као Су Донгпо, великог кинеског песника из 11. века, Су Сјуна, оца, и Су Џеа, брата, који су такође били књижевници. Кућа у којој су живела три Суа у данашњој мејшанској области Донгпо обновљена је у 14. веку, па уништена у пожару у време династије Минг, али је реконструисана 1665. године и постала је важан меморијал, који обилазе туристи, литерарни посвећеници, угледни научници и књижевници да би изразили поштовање тројици Суа.

Простор површине око 43 хектара чине уређени водени паркови, шуме бамбуса, 16 сачуваних старих објеката, чак и древни бунар, а изложба приказује, поред осталог, записане поуке породице Су, њихова достигнућа, Донгпоове калиграфске натписе... Има статус националног музеја првог реда, који је од 2018. на Унесковој листи заштићеног културног наслеђа, у знак признања за његов значајан допринос ширењу кинеске културе.