Невоље принца Ендруа
Маратон најновије сезоне серије „Веома енглески скандал” (вечерас у 20.00, ХБО) говори о интервјуу који је војвода од Јорка дао новинарки Емили Мејтлис о оптужбама за повезаност са Џефријем Епстином и Вирџинијом Гуфре
Запањујућ и експлозивни разговор британског принца Ендруа и новинарке Емили Мејтлис у Би-Би-Сијевој емисији „Њузнајт” 2019. о оптужбама за повезаност са Џефријем Епстином и Вирџинијом Гуфре послужио је и као тема за ТВ серију. Рећ је о трећој сезони „Веома енглеског скандала” чије ће све три епизоде бити приказане у цугу, вечерас у 20.00 на ХБО.
Британска серија заснива се на књизи „Airhead: The Imperfect Art of Making News” Емили Мејтлис која је уједно урадила и сценарио за овај ТВ пријекат чији је и извршни продуцент. Она и принц Ендру састали су се 16. новембра 2019. како би направили интервју који се сада углавном сматра великом мрљом на већ оштећеној репутацији монархије. Војвода од Јорка је испитиван о оптужбама да је имао сексуални однос са Вирџинијом Гуфре (тада Робертс) у Епстиновој кући када је имала само 17 година, почетком 2000-их.
Главне звезде серије су Мајкл Шин као принц Ендру и Рут Вилсон у ропли Емили Мејтлис.
Прича из трачева
Велшки глумац Мајкл Шин прилику да уђе у кожу Ендруа описао је као застрашујућу. „Краљевска породица толико контролише шта доспева у јавност. Тако да имате, с једне стране, врло пажљиво режиране фотографије, интервјуе и јавна појављивања, а с друге стране, трачеве и гласине. Права је мистерија ко је стварно Ендру, шта је или није урадио”, казао је Шин за „Холивуд репортер”.
Сматра да можемо да имамо јака осећања, инстинкт, мишљење о томе шта би то могло да буде, али о детаљима онога што је урадио, заптраво, не знамо. Зато је глумац морао да донесе неке одлуке да би одиграо одређене сцене.
„Никад нећу рећи које су то одлуке, јер оне заправо немају никакве везе са стварношћу на овај или онај начин, и то би само могло утицати на начин на који људи гледају оно што радим, а радије бих да то има врсту двосмислености”, рекао је глумац.
Без имитирања
Шин се трудио да избегне имитирање војводе, јер је сматрао да је то боље за гледаоце. „На крају, желите да се публика ангажује у ономе што се дешава са ликом, а не да буде превише оптерећена површинским стварима попут манира, гласа и физичких карактеристика. За некога за кога публика осећа да га тако добро познаје, долазе с унапред створеним идејама и предрасудама о томе како изгледа, како звучи, какав утисак оставља”, објаснио је Шин.
Уживао је у портретисању човека који је кроз године толико тога изгубио, некога ко је некада био изузетно привлачан и често сматран омиљеним дететом краљице Елизабете Друге. „Био је толико популаран, хиљаде жена су вриштале и дозивале га кад би се искрцао, враћајући се из Фокландског рата са ружом у устима”, присетио се Шин.
За уметника је био изазов да га представи кад је – на дну.
