Спавање на јесењем тесту
Старије особе и хронични болесници најтеже подносе нагле временске промене, па уз погоршања болести осећају и нервозу, напетост, главобоље, а то се одражава и на сан
Долазак јесени са собом доноси много изазова за квалитет нашег спавања, што због хладнијих дана, честих температурних промена, али и повратка студената у амфитеатре и ђака у школе. Младој генерацији јутарња предавања због начина живота представљају проблем, али и изазов за привикавање и код њих је, како каже др Драган Хрнчић, професор београдског Медицинског факултета, специјалиста интерне медицине и неурофизиолог, спавање у овом периоду на великом испиту.
Биоритам тинејџера
– Природни, физиолошки биоритам тинејџера је такав да на спавање одлазе касније него одрасли, често после поноћи, али и спавају ујутру дуже, поготово када немају школске обавезе. Током дана се тада осећају одморно. Међутим, због школских обавеза принуђени су да ујутру устају раније него што им налаже њихов унутрашњи часовник, те уместо уобичајених 8–10 сати, спавају често и много мање од шест сати. Доказано је да је њихов квалитет спавања због тога викендом много бољи – каже наш саговорник.
Спавање краће од шест сати има врло неповољне ефекте на њихове дневне активности, нарочито на учинак у школи или на факултету.
– Тако кратак период спавања за последицу има пад концентрације, смањену способност учења и памћења и генерално умањење свих когнитивних функција. Спавање је кључно за такозвани процес консолидације меморије. Заједно с правилном исхраном и физичком активношћу оно је један од три главна стуба и физичког и менталног здравља. Научне студије показале су да велики број ученика показује боље резултате на тестовима у поподневним часовима – наводи др Хрнчић.
Лош квалитет спавања, нарочито ако је присутан у дужем временском периоду, доводи до смањења наших одбрамбених способности, пада концентрације, умањује способности учења, повећава шансе за развој гојазности, кардиоваскуларних, метаболичких и неуродегенеративних обољења.
За квалитетан сан су пресудна три фактора: дужина спавања, његова архитектура и дубина. Већина људи квалитет спавања своди само на то колико дуго спавамо. Међутим, много је важније да током починка достигнемо одређени степен такозваног дубоког спавања.
– Битно је и да спавање не буде исцепкано, то јест фрагментирано с нарушеном архитектуром, што је чест случај код старијих особа и у неким поремећајима спавања. За квалитетно спавање битно је да се успостави добра рутина одласка на спавање и устајање у приближно исто време сваког дана. Кофеин, јаку храну и интензивну физичку активност треба избегавати неколико сати пред спавање. Треба ограничити употребу мобилних телефона и спавати у добро замраченој просторији – саветује наш саговорник.
Метеоропате и несаница
Он подсећа и да су нагле промене времена изазов за организам. Тело има способност адаптације на ове промене захваљујући физиолошкој резерви, али је она код старијих особа и хроничних болесника смањена, те управо они те промене најтеже подносе и међу њима је највише метеоропата.
– Метеоропате реагују на промене временских прилика погоршањем постојећих обољења, нервозом, напетошћу, главобољама, варијацијама артеријског крвног притиска, а тада је и квалитет њиховог спавања умањен. Јесен је велики изазов за очување квалитета спавања – каже др Хрнчић.
Лек који нам је доступан
Последњих година медицина спавања и истраживања сна добија све већи значај у науци. Истраживања у овој области довела су до бројних открића везаних за регулацију и механизме спавања, али и даље терапија поремећаја спавања, као што су инсомнија, апнеја у спавању и друго, представља озбиљан изазов и захтева даља истраживања. Недостатак спавања и лош квалитет спавања фактори су ризика за настанак бројних обољења. Зато лекари, по речима др Хрнчића, покушавају да едукују све категорије становништва да воде бригу о свом спавању, јер спавање је лек који нам је доступан.
Лош сан у топлим и влажним собама
Промене временских прилика морају да се сагледају као комплекс промена температуре, влажности ваздуха и атмосферског притиска. Наш субјективни осећај температуре ваздуха зависи и од ветра. Током спавања температура тела се смањује и да би сан био квалитетан, просторија у којој спавамо требало би да буде за степен-два хладнија од оне у којој боравимо током дана. Стога јако загрејане и влажне просторије не погодују квалитетном спавању.
