Бог ми је дао два талента

Имам енергије и снаге, умем да будем упорна и да се радујем сваком послу, каже у ћаскању за „ТВ ревију“ дама нашег глумишта, Снежана Савић коју смо затекли на снимању серије „Дерби у кафани Аутокоманда“ аутора Драгише Ковачевића.

- Нормално је да се у нашем послу човек и засити, али ја сам имала ту срећу да ми је бог дао два талента. По вокацији сам глумица јер сам то дипломирала, а моје присуство на музичкој сцени се случајно десило после улоге у „Коштани“ где сам и певала. Дуго сам се успешно бавила и тим послом. Када би се уморила од једног, отишла бих на други. Нисам имала времена да се заситим и да ми досади – у исповедном тону наставља наша саговорница коју памтимо по многим телевизијским хитовима, али и незаборавним мелодијама.  

- Сада, у овим годинама, имам жељу да оно што нисам стигла да урадим у глумачком послу, надоместим још неким улогама које ће бити добре и које ће публика приметити – скромно казује.

Улога незаобилазне Јеле у серији „Дерби у кафани Аутокоманда“, која се снима ових дана у студију у тржном центру „Стадион“, тик испод стадиона ФК „Вождовац“, како тврди, баш јој је легла. Јер, каже, никада није играла улогу дрске, безобразне жене без длаке на језику, која је у стању да каже све што помисли.

- Баш ми је катарзична улога. Напокон могу да будем оно што никада нисам била, да немам задршку, да имам потпуну слободу да изразим све што у том тренутку осећам. Моја покојна мајка звала се Јелица, а звали су је Јелка. Када ме је пре неки дан тим именом назвао мој колега Бода Нинковић, тако ми је то некако тешко пало. Доживљавам ову улогу као неку врсту омажа мојој мајци која нас је напустила у фебруара ове године – са пуно емоција прича Савићева.  

Поверава нам да има још много жеља.

- Имала сам срећу да будем позвана у Атеље 212 после 50 година. У овом театру сам почела, на позив Мире Траиловић. „Петријин венац“ је била моја дипломска представа. Замислите, како се тај круг затвара, и да сам после непуних пет деценија поново крочила у тај театар. Срце ми је било пуно – са сузама у очима прича.  

У представи „Нико није заборављен и ничега се не сећамо“ Снежана Савић и пева. Реч је о изузетној и деликатној представи која је публика лепо прихватила.

- Ово је више од очекиваног. Екипа је сјајна, сви су ме лепо примили, критике су позитивне. Испуњена сам тиме што сам урадила – у једном даху појашњава и наставља:

- И даље волим да певам и радо се одазивам тако лепим музичким свечаностима. Не радим као некад јер сам много била присутна на естрадној сцени, пропутовала свет, оставила неколико песама у народној музици.

Како јој данас изгледа сцена на којој је започела своју каријеру?

- Фасцинирана сам како је ово позориште задржало свој печат и како прати трендове, како је свеже, са идејама, како људи раде у не баш лаким условима, и играју можда најбоље представе у Београду.

У НОВОЈ „ТВ РЕВИЈИ“ У ПЕТАК 25. ОКТОБРА, УЗ „ПОЛИТИКУ“ ПРОЧИТАЈТЕ ШТА СУ ДРУГИ ГЛУМЦИ РЕКЛИ О СЕРИЈИ „ДЕРБИ У КАФАНИ АУТОКОМАНДА“