Дух Београда на једном месту
Улица краља Петра најбогатија је споменицима културе и зградама који су симболи престонице саграђени у низу од Савске према Дунавској падини
Звала се и Чаршија, Трговачка, Дубровачка, Седмог јула… Име краља Петра носила је од 1904. до 1946. године, а тај назив јој је враћен 1997. године. Представља својеврстан времеплов од првог до 21. века, од антике до данашњег времена. У њој се осети неки чудесни, естетски „шарениш”, спој стилова у архитектури, комбинација старог и новог, оријенталног и модерног, повезује Савску и Дунавску падину, пресецајући Кнез Михаилову и непрестано привлачи пажњу Београђана и туриста.
Изучавају је и историчари уметности, етнолози, археолози, архитекте… Под будним је оком Завода за заштиту споменика културе града Београда, као улица с највише знаменитих зграда под заштитом, чак четрнаест! Овим бројем не може да се похвали ниједна друга београдска улица, чак ни Булевар краља Александра, Кнез Михаилова или краља Милана...
Прва кафана, апотека, пошта, хотел
Зато се и не каже бадава да ко има мало времена а жели да упозна Београд за један дан, најбоље што може да уради јесте да прошета до Улице краља Петра у близини Калемегдана. Осим што има највише споменика културе, по много чему носи и епитет „прве”. Прва робна кућа у Београду у њој је отворена и то 1907. године – чувени Робни магазин, као и прва апотека, пошта, па штампарија, прва кафана, чувени „Знак питања”… Била је то и прва улица која је уместо турске калдрме поплочана коцком, у њој је подигнут први градски хотел „Код јелена” који је доцније преименован у „Старо здање” и трајао до 1938. године, када је зграда срушена.
Апотека и пошта биле су у кући поред „Знака питања”, која је страдала у Првом светском рату (постоји натпис на данашњој вишеспратници).
Чак је и прва кошаркашка утакмица одиграна у Улици краља Петра, у истоименој основној школи, коју је пројектовала Јелисавета Начић, прва жена која је архитектуру дипломирала у Србији.
– Ово је историја архитектуре Београда у малом. Прича сеже дубоко у прошлост, још у античко доба. У дубинама су остаци античког града Сингидунума, постоје и трагови средњовековног периода који се може ближе упознати кроз приче и записе путописаца. Кроз њихове записе откривамо шта је све било на овом потесу између две реке. Оно што данас постоји датира од прве половине 19. века па до новијих објеката изграђених у стилу друге половине двадесетог века. Неки су добро уклопљени у ширу слику и амбијент – неки нису, али стилови се смењују – каже Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности и виши конзерватор Градског завода за заштиту споменика културе.
Она је понекад и водич онима који желе да прођу овом улицом под стручним вођењем. И туристички водичи тада се прикључе групи и помно бележе предавање на отвореном јер је то јединствена прилика и за њих да чују пуно нових детаља. Дође понекад и неко од потомака угледних личности који су овде живели и исприча понеку анегдоту, поведе се и расправа, постављају питања.
Мешавина народа, језика и стилова
Бојана Ибрајтер Газибара своје госте обично поведе од Конака кнегиње Љубице, поред зграде Патријаршије, Саборне цркве, зграде Народне банке Србије, Савском падином, поред знаменитих грађанских кућа, а затим се спушта иза Кнез Михаилове, дунавском страном све до Бајракли џамије.
– Посетиоцима причам посебно о мултикултуралности и мултиконфесионалности Београда. Бајракли џамија не припада овој улици, али је у њеној непосредној близини и ту се и завршава тура. Ту је у близини и кућа породице Кики, који су били Цинцари, затим Дом црквено-школске јеврејске општине. У том простору се најбоље одсликава Београд и његова историја, посебно за Дунавску падину где су живели и смењивали се народи и епохе, док је на Савској падини до Кнез Михаилове живео углавном православни живаљ, Срби, Цинцари и Грци – каже наша саговорница
Она додаје да је Улица краља Петра Београд „у малом”, а у њој јој је, открива, најомиљенија зграда Робног магазина у броју 16. У њој су ресторани, кафићи.
– Волела бих да се врати својој намени, да опет буде отворена за трговину, јер је тако и заштићена – истиче Бојана Ибрајтер Газибара, која већ 20 година „другује” с београдским споменицима културе и носилац је Годишње награде Друштва конзерватора Србије, са Ксенијом Ћирић, за пројекат едукације средњошколаца „БеоКул градска тура”.
Културна добра
Најпознатији су Конак кнегиње Љубице, Патријаршија, Саборна црква, Нaродна банка Србије, Кафана „Знак питања”, Основна школа „Краљ Петар Први”.
У споменике културе убрајају се и Уметничка школа (Краља Петра 4), Кућа трговца Милорада Павловића (Краља Петра
11-13), Кућа трговца Црвенчанина (Краља Петра 15), Робни магазин (Краља Петра 16), прва модерна београдска робна кућа и најзначајније српско сецесијско остварење, подигнута је 1907. године.
Грађанске куће у Кнез Михаиловој улици (угао Краља Петра и Кнез Михаилове 46-48-50), Зграда трговца Стаменковића (Краља Петра 41), Зграда Аеро-клуба (угао Краља Петра 36 и Узун Миркове 4) и Кућа Михајла Ђурића (угао Краља Петра и Господар Јевремове 13).
Објекти припадају различитим стиловима, од балканско оријенталног, преко неокласицистичког с елементима необарока (Саборна црква), арт деко стила и академизма, академизма, сецесије и модернизма.
