Сваки однос може да се поправи
То зависи и од тога колико је једна особа у вези радознала, спремна да слуша, знатижељна да чује детаље. Не етикетирајте људе, не осуђујте никога, избегните исхитрене закључке
Однос међу партнерима није лако одржати на здравим ногама када прође романтична фаза. Много труда и вештине је потребно уложити да љубав траје и одолева изазову времена.
Осим тога постоји и низ других односа: осим партнера, имамо пријатеље, браћу и сестре, децу, родитеље, колеге... И свака нит која повезује две особе је јединствена и непоновљива. Неки су односи блиски, док су други напети или чак отуђени у односу.
Ипак, постоје два правца, тачније психолошка алата која ће помоћи да се сваки однос поправи ако сте њиме незадовољни.
Нови поглед на радозналост
Први се тиче радозналости, односно ако сте према неком знатижељни и спремни да га истински саслушате и чујете, значи да вам је стало до те особе. Управо о томе говори психотерапеут Џенифер Герлах за лист „Сајколоџи тудеј” позивајући се на истраживање тима који је водио др Тод Кахдан, а у којем се тврди да је радозналост у корелацији с мање међуљудске агресије. Та психолошка истраживања отворила су нов угао гледања на ствари које желимо да променимо и побољшамо.
„Радозналост може бити главна стратегија за повезивање с другима, ’капија’ за ефикасно разумевање других”, наводи Герлах.
Она подсећа да већина људи, када гради стратегију комуникације с другим људима, више размишља како и где да постави границе, шта да слуша, о чему да прихвати да преговара и разговара.
„Радозналост омогућава да чујемо једни друге пре него што направимо претпоставке или извучемо закључке. Ова особина такође отвара могућност да прикупимо информације шта ми, али и други, можда мислимо или осећамо у било којем тренутку. То је феномен познат као ментализација, који је од суштинског значаја када успостављамо односе с другима”, објаснила је она.
Радозналији учесници у студији осећају се ближе другима у интимним интеракцијама и обичним, свакодневним разговорима.
Чак и у односима у којима је већина интеракција била непријатељска, радозналост нам може омогућити да ефикасније реагујемо у одређеним ситуацијама.
Ипак, информације могу бити кључне за успешну интеракцију.
„За оне који желе да изграде радозналост, процес може почети малим корацима као што је постављање питања о нечијој килажи, који филм воли да гледа или какву музику слуша. Не морају да то буду увек неке тешке животне теме”, саветује психолог.
Још једна порука је јасна: никога не треба да осуђујете, нити да доносите исхитрене закључке ако желите да градите добар однос или везу с неким. Оно што нас често удаљава су закључци које доносимо о другима.
Пребрзи и погрешни закључци
„Људи често етикетирају једни друге, а у том процесу се праве бројне грешке и пропусти. Не треба некога да обележите на основу површних информација које имате. Чак и познавање нечије професије може нас довести до пребрзих закључака. Замислите водоинсталатера. Сада замислите учитеља. Да ли имате на уму одређене слике? Нагађате сигурно на основу тога ко су и какви људи, њихови хобији или да ли су то особе с којима бисте се могли повезати. Понекад нам ове идеје могу помоћи да пронађемо особине које су нам заједничке. Чешће, међутим, пресуде могу да нас ометају у стабилним односима”, објашњава Герлах.
Према њеним речима, процена је најчешће аутоматска. Уместо тога, потребно је занемарити предрасуде и предубеђења и упустити се истраживање у сваком случају и сваком односу.
