Burnout – синдром исцрпљености на послу
"Burnout" представља стање физичке, менталне и емоционалне исцрпљености које настаје као последица хроничног стреса на послу. Манифестује се осећајем преоптерећености, смањеном мотивацијом и осећајем неефикасности, а може укључивати и физичке симптоме као што су главобоље, несаница и проблем са варењем. Иако се овај синдром најчешће јавља код људи који раде у захтевним занимањима, може да погоди свакога ко се суочава са дуготрајним притиском и стресом на радном месту, истичу стручњаци.
„Симптоми су најчешће исцрпљеност, нерасположење, несаница, промена апетита, пад имунитета, главобоље, висок притисак. Ту су и осећаји празнине, поремећаји концентрације, заборавност, нервоза, раздражљивост и преосетљивост. На послу се смањује ефикасност и повећава број грешака при раду, а често долази и до повећаног одсуствовања, кашњења на посао, повлачења у себе, изолације од других. Људи губе концентрацију и за најједноставније активности на послу”, сматра психијатар др сци. мед. Петар Војводић, и додаје:
„Са породицом и пријатељима постају раздражљиви и имају испаде у понашању. Имају осећај бесмисла, а додатно тешку клиничку слику развију појединци који посегну за алкохолом и другим психоактивним супстанцама”.
Другачије дијагнозе
Да је број појединаца који пате од овог синдрома све већи, потврђује и истраживање Института за истраживање тржишта „Kantar health” спроведеног у девет земаља, укључујући и Србију, чији резултати показују да се чак 66 одсто становника наше земље суочило са симптомима сагоревања на радном месту.
Особе које пате од „burnouta” у Србији међутим,обично добијају дијагнозе повезане са анксиозношћу, депресијом или другим поремећајима, јер је недостатак званичног статуса препрека за прецизно дијагностиковање и адекватан третман, стоји у саопштењу Психоцентрале, поводом 10. октобра, Светског дана менталног здравља.
Узроци и превенција
Узроци изгарања на послу укључују дуготрајни стрес, висок ниво одговорности, недостатак контроле над радним задацима и лошу равнотежу између посла и приватног живота. Превенција подразумева смањење стреса, правилно управљање временом, постављање реалних циљева, као и промоцију доброг менталног здравља унутар радне средине.
Светска здравствена организација признала је „burnout” као синдром повезан са стресом на радном месту, али га не дефинише као медицинско обољење. У својој Међународној класификацији болести (ICD-11), описује га као „синдром који настаје као резултат хроничног стреса на послу којим није успешно управљано“.
У Немачкој, на пример, „burnout” је признат као дијагноза и послодавци су обавезни да предузму мере за превенцију, док друге земље нуде различите облике подршке кроз програме за ментално здравље.
„Запослени широм света суочавају се са великим оптерећењем услед растућих економских притисака, инфлације, неизвесности везане за задржавање радних места и брзог темпа промена у свим индустријама. Поред тога, савремени живот ван посла носи свој сет изазова, са интензивним социјалним променама, поларизацијама по разним основама, на које људи не стижу да се адаптирају”, каже др Војводић.
Специјалистичка ординација „Психоцентрала” организоваће током наредне недеље бесплатне радионице на тему „Како се носити са стресом на послу“. Учешће на радионицама је слободно за све заинтересоване, уз претходну пријаву на мејл [email protected].
