Јупитеров сателит Европа већ деценијама интригира научнике, захваљујући својим јединственим карактеристикама које потенцијално могу да одрже живот. Овај ледени месец, један од највећих Јупитерових сателита, обавијен је слојем леда који прекрива течни океан испод његове површине, чинећи га једним од најозбиљнијих кандидата за ванземаљски живот у нашем Сунчевом систему.

Иако нема директних доказа да живот на Европи постоји, присуство течне воде, хемијски састојци потребни за живот и могуће хидротермалне активности указују на то да би Европа могла имати услове сличне онима на Земљи, где се налази живот у екстремним окружењима. Очекује се да ће мисија Europa Clipper донети више података који ће нам помоћи да одговоримо на питање – да ли смо сами у универзуму или нас неки облици живота чекају испод ледене коре Европе.

Океан испод леда

Најзначајнија карактеристика Европе је њен подземни океан, за који се процењује да садржи два пута више воде него сви Земљини океани заједно. Иако је површина Европе прекривена дебелим слојем леда, научници верују да се, због унутрашњег загревања насталог гравитационим силама Јупитера, испод тог леда крије течни океан. Ова теорија постављена је на основу података добијених са мисија НАСА „Galileo” и „Voyager”.

Маријански ров на Земљи, најдубља позната локација на Земљиној кори, налази се 11 километара испод површине Тихог океана, док ⁣Јупитеров месец Европа има океане за које се процењује да су дубине веће од 100 километара.⁣

Вода је кључни састојак за живот какав познајемо, па је присуство течне воде на Европи, мада је сама температура на површини сателита екстремно ниска, један од кључних разлога зашто овај месец привлачи пажњу астробиолога.

Одакле енергија за живот

Поред воде, за одржавање живота су потребни одређени хемијски елементи, као што су угљеник, азот, фосфор и сумпор. Европа показује знакове присуства неких од ових хемијских једињења. Пукотине на површини леда, које стварају карактеристичне бразде, вероватно омогућавају да материјали из океана испод избијају на површину. Анализе су указале на присуство соли, што додатно подржава теорију о хемијски богатом океану испод леденог слоја.

Једно од кључних питања јесте да ли Европа има извор енергије који би могао да подржи метаболичке процесе. На Земљи, живот може постојати и у екстремним окружењима, као што су хидротермални извори на дну океана, где микроби користе хемијску енергију уместо сунчеве светлости за преживљавање. Сличан механизам могао би постојати и на Европи, где се енергија генерише геотермалним процесима испод површине.

Мисија НАСА планирана за 10. октобар

НАСА већ годинама планира мисије које би темељно истражиле могућности постојања живота на Европи. Једна од најузбудљивијих мисија у овом погледу је Europa Clipper. Циљ ове мисије је да истражи површину Европе, њен састав и геолошке процесе, али и да тражи знакове који би указивали на постојање биолошких процеса у њеном океану.

Europa Clipper (раније познат kao Europa Multiple Flyby Mission) је свемирска сонда, а уједно и највећа свемирска летелица коју је НАСА икада развила за неку планетарну мисију. Лансирање је планирано за 10. октобар ове године, а летелица би проучавала месец Европу кроз серију прелета, док је у орбити око Јупитера.

Мисија ће носити инструменте за проучавање дебљине ледене коре, састава океана испод ње и за откривање могућег „перја“ – облака воде и материјала који би могли да избијају из океана кроз пукотине на леду. Ове информације могле би да пруже важне увиде у то да ли услови на Европи подржавају неки облик живота, макар на микробиолошком нивоу.